Student sam prve godine ITS-a i planiram da se usmerim na projektanta informacionih sistema. Još od svoje sedme godine postoji moje interesovanje za informacione tehnologije. ITS je drugačiji zato što vlada jedna posebna atmosfera, što na nastavi, što u zgradi, a i među samim studentima. Sistem školovanja je nekako prilagođeniji, jer i studentima odgovara da rade tokom čitave godine, a ne da čekaju "poslednju šansu" na ispitu. Na ITS-u sam naučio mnogo o programiranju i zbog toga sam i došao ovde, jer time planiram u životu da se bavim. Moji ciljevi su zaista široki, želim da poznajem programske jezike, da se bavim administracijom računarskih sistema i da imam primenjiva znanja iz oblasti menadžmenta u informacionim tehnologijama.

Pogledajte ostale utiske studenata>>>
ALEKSANDAR MANJA, STUDENT

Prema zaključcima Komisije za obrazovanje Saveta Evrope (Lisabon 2000 godine) zacrtan je cilj da Evropska Unija postane najnaprednija i najdinamičnija zajednica sa ekonomijom koja je utemeljena na znanju i obrazovanju. Rok za ispunjenje ovih zaključaka je 2010. godina, jer Evropa danas zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Japanom.

Zbog toga je na sastanku istog tela Evropske Unije, samo 2003 godine u Barseloni, dogovoreno pet temeljnih podciljeva koje treba ostvariti. Ciljevi koji su u direktoj vezi sa edukacijom su sledeći. Potrebno je da do 2010. godine procenat diplomiranih visokoobrazovnih stručnjaka na području tehničkih i prirodnih nauka, kao i informatike, povećati do iznosa od 15% i da 12,5% odraslih mora biti uključeno u doživotno obrazovanje. Specificira se da će se to ostvariti podsticanjem mobilnosti studenata, nastavnika i radne snage, celoživotnim učenjem, upotrebom IT-a i implementiranjem Bolonjske deklaracije u visokom školstvu Evrope.

Jedna od najznačajnijih incijativa danas u svetu svakako je i koncept permanentnog učenja, koji je postao glavna odrednica društvenih, privrednih i obrazovnih politika u svetu. Njegova ostvarivost zavisi od osposobljenosti pojedinaca za snalaženjem u IT-ju. Ukazujemo na činjenicu da se inicijative u Evropi svode na stvaranje tehničke infrastrukture i informatičkog opismenjivanja gradjana. Tehnološki razvoj porušio je mnoge prepreke i zahteva puno iskorištavanje ljudskih potencijala kao i odlično poznavanje IT veština, a preko njih dobijanje mogućnosti za izgradnju informatičke pismenosti. U navedenom kontekstu sigurno je da edukacija postaje strateški važna delatnost uzrokujući pritisak studenata na fakultete, omasovljenje obrazovanja i promene u odnosu na pitanje ko uči.  Sve više ljudi uključuje se u sistem visokog obrazovanja. Tu tendenciju karakteriše i kategorija "netradicionalnih" studenata, odnosno zaposlenih ljudi koji su napustili ideju jednog radnog mesta za celi život, i koji se radi prekvalifikacije i obnavljanja znanja uključuju se u obrazovni proces. To dovodi do pojave i omasovljenja kategorije učenja na daljinu, koje osigurava veću dostupnost i raspoloživost obrazovanja, fleksibilnost, individualizirano i aktivno učenje, a što vodi ka našem prvom zapažanju - omogućavanje velikom broju ljudi da dostignu nivo informatičke pismenosti 21. veka.

U UNESCO-voj studiji iz 1994. godine tvrdi se da "digitalni rascep ili jaz" koji zbog brzog napredovanja novih tehnologija stvara opasnost od podela i nejednakosti, nije jaz izmedju razvijenih i nerazvijenih. Najveći jaz pojavljuje se unutar društava, izmedju onih koji znaju koristiti nove tehnologije i onih koji ne poseduju potrebne veštine i znanja. Ovde moramo pomenuti i globalizaciju kao proces od izuzetne važnosti za dešavanja u svetu. Kao proces medjuzavisnosti zemalja na skoro svim poljima, doprinela je konkurenciji misli, ideja, znanja i izvršila veliki uticaj na razvoj informatičkog društva današnjeg sveta. Na globalnom tržištu radne snage značajna je potražnja za vrhunskim stručnjacim iz IT oblasti, koji će doprineti razvoju društva u celini.Tendencije promena u visokoškolskom obrazovanju i pokušaju njegove harmonizacije su takodje rezultat tehnološkog razvoja i napretka. Savremena dostignuća današnjice postignuta su uz zajedničku saradnju različitih društvenih segmenata, uz učešće moćnih kompanija i visoke primene znanja i novih tehnologija. Modernu nauku karakterišu zajednički projekti više različitih univerziteta koji su realizovani sredstvima transnacionalnih kompanija, a primenjuju se u svim razvijenim privredama. Učesnici u takvim projektima na globalnom nivou postaju lideri u okviru oblasti kojom se bave, doprinoseći razvoju pre svega svojih nacionalnih ekonomija, podižući konkurentnost svojih obrazovnih institucija i kadrova, ali i doprinoseći razvoju čovečanstva u opštem smislu.

Svetska deklaracija o visokom obrazovanju ističe odlučujuću ulogu visokog obrazovanja u izgradnji društva utemeljenog na načelima demokratije i jednakosti. Budućnost svakog mladog stručnjaka bazira se na znanju i obrazovanju kao jednistvenoj kategoriji koja predstavlja premisu za uspeh svakog društva.U kreiranju nastavnog plana i program ITS-a prihvaćeni su svetski standardi obrazovanja iz oblasti računarskih nauka, kao i sopstvena iskustava iz višegodišnjeg rada na polju IT obrazovanja.

Od svetski prihvaćenih standarda iz oblasti obrazovanja računarskih nauka, ugradjenih u nastavni plan i program ITS-a, posebno se izdvaja CC2001 (Computing Curricula 2001), standard razvijen u Sjedinjenim Američkim Državama, od strane najpoznatijih svetskih IT udruženja, kao što su IEEE-CS (Institute for Electrical and Electronic Engineers Computer Society) i ACM (Association for Computing Machinery). Na izradi ovog dokumenta, koji sadrži više od 200 strana, radjeno je duže od deset godina. Ovaj standard uzima u obzir dinamičan i stalan trend razvoja i promena u oblasti IT, stalne nove zahteve tržišta i potrebe društva sa aspekta planiranog ekonomskog razvoja. Osnovni cilj izrade ovog dokumenta bio je uskladjivanje tradicionalnog, univerzitetskog obrazovnog sistema, sa sve dinamičnijim razvojem IT tehnologija i sve složenijim zahtevima koji se postavljaju pred budućim diplomiranim studentima od strane mogućih poslodavaca.

 

Sličnim putem je krenula i Evropa formiranjem udruženja profesionalaca iz oblasti IT tehnologija CEPIS, koje je slično kao u Sjedinjenim Američkim Državama, kreiralo standard za obrazovanje u oblasti računarskih nauka pod nazivom EUCIP Syllabus. Ovaj standard, koji se već primenjuje u zemljama EU-je, takodje ima za cilj smanjenje nedostatka kvalifikovanog kadra u zemljama EU-je. Ovaj standard takodje propisuje detaljan opis pojedinih predmeta i sadržaja nastavnih programa za njih.Život jedne uspešne edukativne ustanove prati postojanje povratnih veza i to sa berzom rada, tržištem i sopstvenim studentima, sa kojima se po diplomiranju ne gube veze, već se njihov rad prati i kroz njihove sugestije i preporuke osavremenjuje i dopunjuje nastavni plan i program.Sa berzom rada se prate potrebe tržišta (kratkoročne i dugoročne) za IT kadrovima. Osim brojnih (kvantitativnih) potreba, posebno se prate i potrebe za novim zanimanjima (kvalitativne potrebe), koja do tada nisu bila evidentirana. Na taj način se može odmah reagovati u cilju dopune nastavnog plana i programa oblastima, koje se odnose na nova zanimanja.

 

Saradnja sa sopstvenim studentima, koji po diplomiranju nastavljaju saradnju sa ITS-om, je od posebne važnosti. Profesionalna iskustva sopstvenih studenata su dragocena, jer su oni, posle nekoliko godina radnog iskustva, najpozvaniji da svojim predlozima doprinesu modernizaciji nastavnog plana i programa, smanjenju trenutno neatraktivnih ili netraženih nastavnih sadržaja, uvodjenju novih, savremenih nastavnih sadržaja koja su na ceni u našoj i svetskoj privredi.