Najveća svetska udruženja IT stručnjaka poput IEEE, ACME i CEPIS u svojim preporukama i dokumentima za obrazovanje IT stručnjaka na osnovu privrednih iskustava i zahteva privrednih subjekata svakih deset godina objavljuju nove standarde i nastavne planove i programe, koji se preporučuju edukativnim ustanovama na korišćenje.

Prilikom izrade nastavnog plana i programa ITS-a, vodilo se računa da se trenutno važeći standardi, alati i koncepti primene u potpunosti. To se najbolje može videti iz sinopsisa predmeta ITS-a. S obzirom na permanentne dinamične promene u oblasti Informacionih tehnologija izuzetna je važnost osavremenjivanja datih nastavnih planova i programa, koji će u svom izvodjenju pratiti sva kretanja savremenog razvoja računarskih nauka.

Budućim studentima obezbedjena je i programska kompatibilnost sa najboljim svetskim fakultetima i univerzitetima, kao i mobilnost budućih studenata da kroz primenu ECTS sistema vrše nesmetan prelaz sa ustanove na ustanovu i nastave svoje školovanje tamo gde žele.

Svaki predmet u okviru nastavnog plana i programa podrazumeva odredjeno opterećenje za studenta koje se meri i izraženo je ECTS bodovima (bodovi odredjuju meru opterećenja studenata u savladjivanju programa studija). Ukupan predvidjeni broj bodova za osnovne studije je minimalno 180, a najviše 240 bodova.

To znači da je planom i programom studija predvidjen ukupni broj bodova koji se nominalno ostvaruje u toku jedne godine studija 60, dok izborom predmeta koje sluša u jednoj godini student sam odredjuje tempo svog studiranja.

Bolonjska deklaracija procenjuje opterećenje i aktivnost studenta na nivou radne nedelje od 40 sati. Nastavni planovi i programi sa nedeljnim fondom časova u proseku od 18 do 20 sati (24 do 28 školskih časova) omogućavaju studentu dovoljno raspoloživog vremena u toku trajanja semestra da se samoorganizuje i bavi izradom predvidjenih projekata radova i odgovori svim vannastavnim obavezama koje je predmet, odnosno predmetni nastavnik postavio pred njega i na taj način ga savlada u toku semestra.

Stoga je u okviru nastavnog plana predvidjeno više predmeta u čijim će se okvirima raditi najvećim delom na realizaciji praktičnih projekata. Razlog leži u činjenici da su često tehnička opremljenost i nedovoljan broj realnih projekata, kao rezultat nesaradnje sa privredom, osnovni razlozi za nemogućnost studenata da se oprobaju u svakodnevnim poslovnim aktivnostima. Osim toga na velikom broju studijskih programa teorijski deo zauzima mnogo veći udeo nego praktičan rad što ostavlja negativne posledice na studenta i nije uskladjen sa potrebama tržišta. Pre svega se tu misli na predmete u drugoj i trećoj godini kada studenti završe upoznavanje sa bazičnim predmetima i prelaze na deo studija u kojima dominiraju konkretni alati i tehnologije iz prakse.

Sa ciljem da se ispune pomenuti zahtevi za ?netehničkim? veštinama nastavni plan i program u sebi sadrži i odgovarajuće predmete koji zadovaljavaju pomenute potrebe:

-          Matematika I, II, III

-         Engleski jezik I, II

-         Poslovne veštine

-         Projekat

-          Priprema za karijeru

-          Poslovni engleski jezik za IT stručnjake.

Cilj nastavnog programa je da kroz studije pruži studentu najkvalitetnije obrazovanje primenjivo u praksi i pripremi studenta na zadatke u okviru budućeg aktivnog zaposlenja. Osim tehničkih znanja i veština studentu  institucija visokog obrazovanja treba da pruži sva ostala potrebna praktična znanja. Njihov zadatak je da pripremaju mlade stručnjake za veliki broj raznovrsnih profesija i podstiču preduzetništvo.

Predloženi nastavni  program je načinjen tako da  razvije:

-          Veštine komunikacije (govorne i pisane)

-         Časnost i integritet

-          Veštine timskog rada

-          Interpersonalne veštine

-          Motivaciju i inicijativu

-          Jaku radnu etiku

-          Analitičke veštine

-          Fleksibilnost i adaptivnost

-          Računarske veštine

-          Samopouzdanje.