Želeo sam da upišem školu čijim ću završetkom steći iskustvo i znanje da odmah započnem svoj posao i da radim. Pre ITS-a sam dve godine studirao na državnom fakultetu i razlika u načinu na kojima se studentima pružaju znanja je kardinalno velika. Na ITS-u je studentu pruženo sve, na njemu je samo da uči i u tom slučaju ne postoji ni najmanja mogućnost da ne uspe. Još jednom bih ponovio, ovde stičem znanja koja su stvarno praktična i koja će mi veoma značiti. Ja sebe kroz pet godina vidim kao vlasnika jednog malog do srednjeg uspešnog IT preduzeća.

Pogledajte ostale utiske studenata>>>
MILOŠ ĐAKOVIĆ, STUDENT

Najveća svetska udruženja IT stručnjaka poput IEEE, ACME i CEPIS u svojim preporukama i dokumentima za obrazovanje IT stručnjaka na osnovu privrednih iskustava i zahteva privrednih subjekata svakih deset godina objavljuju nove standarde i nastavne planove i programe, koji se preporučuju edukativnim ustanovama na korišćenje.

 

Prilikom izrade nastavnog plana i programa ITS-a, vodilo se računa da se trenutno važeći standardi, alati i koncepti primene u potpunosti. To se najbolje može videti iz sinopsisa predmeta ITS-a. S obzirom na permanentne dinamične promene u oblasti Informacionih tehnologija izuzetna je važnost osavremenjivanja datih nastavnih planova i programa, koji će u svom izvodjenju pratiti sva kretanja savremenog razvoja računarskih nauka.

 

Budućim studentima obezbedjena je i programska kompatibilnost sa najboljim svetskim fakultetima i univerzitetima, kao i mobilnost budućih studenata da kroz primenu ECTS sistema vrše nesmetan prelaz sa ustanove na ustanovu i nastave svoje školovanje tamo gde žele.

 

Svaki predmet u okviru nastavnog plana i programa podrazumeva određeno opterećenje za studenta koje se meri i izraženo je ECTS bodovima (bodovi odredjuju meru opterećenja studenata u savladjivanju programa studija). Ukupan predvidjeni broj bodova za osnovne studije je minimalno 180, a najviše 240 bodova.

 

Bolonjska deklaracija procenjuje opterećenje i aktivnost studenta na nivou radne nedelje od 40 sati. Nastavni planovi i programi sa nedeljnim fondom časova u proseku od 18 do 20 sati (24 do 28 školskih časova) omogućavaju studentu dovoljno raspoloživog vremena u toku trajanja semestra da se samoorganizuje i bavi izradom predviđenih projekata radova i odgovori svim vannastavnim obavezama koje je predmet, odnosno predmetni nastavnik postavio pred njega i na taj način ga savlada u toku semestra.

 

Stoga je u okviru nastavnog plana predviđeno više predmeta u čijim će se okvirima raditi najvećim delom na realizaciji praktičnih projekata. Razlog leži u činjenici da su često tehnička opremljenost i nedovoljan broj realnih projekata, kao rezultat nesaradnje sa privredom, osnovni razlozi za nemogućnost studenata da se oprobaju u svakodnevnim poslovnim aktivnostima. Osim toga na velikom broju studijskih programa drugih škola, teorijski deo zauzima mnogo veći udeo nego praktičan rad što ostavlja negativne posledice na studenta i nije uskladjen sa potrebama tržišta.

 

Cilj nastavnog programa je da kroz studije pruži studentu najkvalitetnije obrazovanje primenjivo u praksi i pripremi studenta na zadatke u okviru budućeg aktivnog zaposlenja. Osim tehničkih znanja i veština studentu  institucija visokog obrazovanja treba da pruži sva ostala potrebna praktična znanja. Njihov zadatak je da pripremaju stručnjake za veliki broj raznovrsnih profesija i podstiču preduzetništvo.

 

Predloženi nastavni  program je načinjen tako da  razvije:

• Veštine komunikacije (govorne i pisane)
• Veštine timskog rada
• Interpersonalne veštine
• Motivaciju i inicijativu
• Jaku radnu etiku
• Analitičke veštine
• Fleksibilnost i adaptivnost
• Računarske veštine
• Samopouzdanje