studentski portal Login
Visoka škola za informacione tehnologije, računarski dizajn i savremeno poslovanje
BRZI LINKOVI
BUDITE OBAVEŠTENI

Unesite podatke i svakih 15 dana na Vašu adresu stizaće
ITS studentske novosti

STUDENTI O ITS-u
Petar Gnjidić„Tokom nastave na ITS-u imala sam utisak kao da sam deo tima, kako zbog okruženja tako i zbog prilike da učestvujem u brojnim projektima. Nastavni plan ide u korak sa vremenom, što je najbitnije za IT oblast. Nema suvoparnog učenja teorije, već objašnjenja na praktičnim primerima i realnim životnim situacijama. ITS je učinio moje studiranje zanimljivim, motivisao me je da napredujem, postignem izvanredne rezultate i ostvarim svoje ciljeve. Sada sam zaposlena u kompaniji LINK group, kao koordinator Centra za razvoj karijere, gde imam priliku da steknem kvalitetno radno iskustvo, radeći sa timom profesionalnih i kreativnih ljudi.
Pogledajte ostale utiske studenata>>>

TIJANA RUSIĆ, DIPLOMAC


Autor: dr Marko Vulić

Činjenica da automobili mogu komunicirati na različite načine zahvaljujući veštinama verbalne i neverbalne komunikacije vozača odavno je poznata i prihvaćena, ali … mnogo je značajnije što oni mogu samostalno da komuniciraju sa ostalim učesnicima u saobraćaju. Može se reći da već sada automobili imaju sposobnost samostalnog odlučivanja u pojedinim situacijama.


Razvoj aplikacija koje će unaprediti bezbednost i sigurnost učesnika u saobraćaju smatra se novim talasom tehnoloških aktivnosti. Komunikacija između automobila i eksternih “uređaja” može se posmatrati kroz nekoliko oblika interakcije:


Autor: mr Milosav Majstorović

Veza između poslovanja i informacione tehnologije (IT) je stalna tema kako u akademskim tako i u industrijskim krugovima više od 30 godina. Poravnanje (usaglašenost) poslovanja i IT-ja je generalno važna komponenta i osnova za optimizaciju poslovnih performansi bilo koje organizacije.

S obzirom na stalne promene kako u IT svetu tako i u savremenom poslovanju, rad na poravnanju poslovanja i IT je sve značajniji. Uzrok problema poravnanja je pre svega u različitim nivoima apstrakcija poslovanja i IT koncepata. U cilju rešavanja ovog problema, već duže vreme je aktuelan pristup razvoju informacionih sistema (IS) zasnovan na tzv. arhitekturi organizacije (prevod engleskog termina Enterprise Architecture).



Autor: Prof. dr Slavko Pokorni 

Iako predviđanje razvoja tehnologija i njihovog uticaja na ljudsko društvo može biti rizično, a posebno u oblasti računarskih tehnologija (zbog brzih promena koje se u toj oblasti dešavaju), IEEE Computer Society (IEEE, Institute of Electrical and Electronics Engineers, međunarodna organizacija inženjera elektrotehnike i elektronike, mada su u današnje vreme članovi i iz drugih oblasti, na primer informacionih tehnologija) je prošle godine kontaktirala sa ekspertima iz Facebooka, Googlea, HP Labs, Microsofta itd, kako bi pomogli u izradi izveštaja o tome koje će tehnologije ostvariti najznačajniji uticaj i kuda će se razvijati do 2022. godine. Pored toga, kontaktirano je i sa nekoliko hiljada članova IEEE. Postepeno se došlo do 23 tehnologije za koje se smatra da će promeniti svet u narednih 8 godina.


Autor: prof. dr Miroslav Radosavljević

Svedoci smo (a i mnoge analize pokazuju) činjenice da je naš obrazovni sistem orijentisan na reprodukciju, a manje na primenu stečenih znanja. Kako učiti i kako usvojiti znanja koja će biti upotrebljiva? Tokom studiranja studenti stiču znanja primenom različitih metoda učenja. Najefikasniji način učenja je primenom onih metoda gde se koristi celokupna motorika studenata.



Autor: dr Svetlana Jevremović

Kaže se da je najslabija karika zaštite svakog sistema najčešće čovek, te da je najbitnije edukovati korisnike. U tu svrhu je namenjen i blog koji je pred vama.


U savremenim uslovima poslovanja, koje karakteriše svetska ekonomska kriza i smanjenje poslovnih aktivnosti i investicija, do izražaja dolazi paradigma Cloud computinga (ili računarstva u oblacima) kao koncept koji nudi nove poslovne mogućnosti. Tržišno okruženje danas zahteva kontinuirano prilagođavanje preduzeća potrebama tržišta i nameće veliku dinamiku poslovanja. Preduzeća iz privatnog sektora su, opstanka radi, prinuđena da se brzo menjaju i traže svoje mesto među konkurencijom. Međutim, brojna preduzeća iz javnog sektora nemaju mogućnosti da se lako i brzo prilagođavaju promenama, jer imaju veliki broj zaposlenih, klasičnu organizacionu strukturu sa nekim elementima projektnih timova i uglavnom skromnu informatičku podršku. Drugu grupu javnih preduzeća čine ona koja raspolažu savremenom informatičkom opremom i razvijenim informacionim sistemima, ali sa nedovoljnim stepenom iskorišćenja te opreme (koji se kreće do 30%). Tako da se postavlja pitanje opravdanosti i efikasnosti ovih investicija.




 

Autor: dr Marko Vulić

Broj internet korisnika se svakim danom povećava. Trenutni broj internet korisnika dostigao je cifru od blizu 3.000.000.000. Kada je potrebno pronaći neku informaciju ili podatak skoro svako od nas pribegne pretrazi željenog pojma na vebu. Deset vodećih alata za pretragu na internetu su (navedeni prema onlajn tržišnom udelu): Google, Bing, Yahoo!, Baidu, Ask Jeeves, 360 Search, YANDEX RU, YANDEX, Naver, AOL. Google koristi skoro 90% internet korisnika.



Autor: prof. Dragan Gašić

Svi oni koji imaju želju da budu dizajneri danas imaju mogućnosti da to i postanu. Ta sloboda u stvaranju, nekada privilegija malog broja odabranih, danas je dostupna svima. Digitalna revolucija otvorila je nove mogućnosti i medije za stvaranje i oblikovanje novog, vizuelnog sveta u kojem živimo. Mi danas, više nego ikada, živimo okruženi slikama – simbolima kojima se služimo u komunikaciji. Međutim, ono što ne znamo jesu značenja tih vizuelnih poruka kojima smo svakodnevno zatrpani. Znanja koja su stvarana vekovima kroz umetnost danas se često svode na dva odvojena sveta u obrazovanju: tradicionalni i računarski. Mi svet oko nas zapažamo kao trodimenzionalni svet u boji i primamo više od 80% informacija pomoću čula vida. Od samog početka čovekova je težnja da stvori savršeno sredstvo i tehnologiju kojom će čovek moći da pravi i vizuelno oblikuje 3D slike koje bi bile identične onima koje primamo pomoću čula.


Novi privredni ambijent i uskoro otvoreno tržište sa EU donosi neophodnost brzih i radikalnih izmena u obrazovni proces. S obzirom na dinamičnost  poslovnog okruženja postindustrijskog sveta, svest da studenti moraju, pre svega, da nauče rešavanje poslovnih problema na kreativan način trebalo bi da bude na prvom mestu pri postavljanju ciljeva strategije i taktike nastavnog rada  u visokom obrazovanju.


Izvor: Telegraf.rs
Objavljeno: 10.7.2014.

Najtraženijih pet zanimanja su:

- programer,
- JAVA programer,
- PHP programer,
- NET diveloper i
- softver inženjer.

U prvih 10 su inženjer elektrotehnike, iOS diveloper, diplomirani inženjer mašinstva, C programer i komercijalista.

 


Autor: dr Vladimir Simović

Napredak u tehnologiji doveo je, između ostalog, do napretka i u načinu na koji obavljamo finansijske transakcije. Konkretno, banke su svojim klijentima ponudile platne kartice kao sredstvo plaćanja, kako na bankomatima i POS terminalima, tako i na internetu. Osim brojnih povoljnosti koje ovakav način obavljanja transakcija plaćanja sa sobom nosi, došlo je i do pojave sofisticiranih oblika kriminala, direktno povezanih sa korišćenjem platnih kartica.

 

 


Autor: mr Milosav Majstorović
 
Upravljanje poslovnim pocesima je tema prisutna još od industrijske revolucije. Od tada, ova oblast je posmatrana i obrađivana iz različitih uglova: ekonomskog, sociološkog, psihološkog, inženjerskog, kao i iz ugla poslovne administracije. Razlog za ovo, između ostalog, jeste i činjenica da u mnogim oblastima poslovanja: industrija, elektroprivreda, bankarstvo, administracija, osiguranja, telekomunikacije, postoje složene procedure obavljanja poslova.
 
 
 

Autor: Goran Radić

Mnogo je izazova sa kojim se danas suočavaju softverski razvojni timovi. Najzanimljiviji su oni koji potiču iz samog okruženja za koji se softver gradi. Za razliku od bilo koje druge delatnosti, zahtevi za softverskim rešenjem danas mogu doći iz bilo kog domena: industrije, medicine, obrazovanja, komunikacija, saobraćaja,... Ne postoji oblast rada u kojoj nema korišćenja IT ili primene nekih softverskih rešenja. Svaka od njih sa svojim specifičnostima i zakonitostima. Koliko softverski razvojni timovi poznaju oblasti za koje pišu softverska rešenja? Stručnjak iz domena aplikacije je neophodan. Da li je uvek dostupan? Najčešće, ne.

 


Izvor: Forbes
 
Kada je Gartner završio svoj Gartner Simpozijum/IT ekspo 2013. u Orlandu, okupio je desetine hiljada IT izvršioca. Među najiščekivanijim aspektima skupa su razmišljanja Gartnerovih govornika kada je reč o IT trendovima. Među nekoliko zajedničkih trendova bili su Deset vodećih tehnoloških trendova za 2014. Evo kratkog pregleda ovih trendova.
 


Visokokvalitetno obrazovanje, stručnost i zadovoljstvo studenata naš su prioritet. Sve naše aktivnosti, sve ono čemu težimo usmereno je, u stvari, ka tome. Povratna informacija nam je veoma važna, jer želimo da budemo sigurni da smo uspeli u svom cilju – da stvorimo stručne i uspešne profile ljudi koji će biti zadovoljni sobom, kako na profesionalnom tako i na ličnom planu. Razgovarali smo sa našim stipendistima o tome šta im se najviše dopada/ne dopada na ITS-u . Prenosimo vam njihove utiske.


 Autor: dr Svetlana Anđelić

Kad počnete da pregledavate oglase u IT sektoru, verovatno vas uhvati blaga panika, bez obzira što se u medijima stalno govori kako je to deficitan kadar na našim prostorima. O čemu je, zapravo, reč?


Autor: Milica Nastasić

Za neke poslove koji su pre pet godina bili apstrakcija i mnogima potpuno nepoznati, danas na tržištu vlada ogromno interesovanje. Najveća poslovna društvena mreža LinkedIn sprovela je istraživanje koje je uključilo 259 miliona profila koji se nalaze na ovoj mreži kako bi utvrdili koji su to poslovi koji nisu postojali 2008. godine.

Na prvom mestu našli su se iOS i Android developeri, tj. programeri za mobilne aplikacije. Za samo 5 godina, broj Android programera na ovoj mreži povećao se skoro 200 puta, sa svega pedesetak 2008. godine, do preko 10.000 koliko ih je bilo 2013. godine.

 

 


Računari su oduvek bili deo muškog kluba. Sada osamnaestogodišnja Nikita Rau (ali i druge devojke poput nje) konačno menja to.

 


Autor: dr Slavko Pokorni

U klasičnom sistemu visokog obrazovanja, kakav je još uvek mnogo zastupljen u svakodnevnoj praksi, u centru pažnje obrazovnog procesa je nastavnik. Savremeni pristup polazi do toga da u centru pažnje obrazovnog procesa treba da bude student.

To ne znači da je nastavnik izgubio na značaju. Naprotiv, u ovakvom pristupu je uloga nastavnika još značajnija, ali nastavnik više ne polazi u nastavnom procesu od onog što on zna, već od onog što student treba da nauči, zna, razume, bude u stanju da radi nakon položenog predmeta odnosno završenog studija. A upravo ovo poslednje se definiše tzv. ishodima učenja (engl. learning outcomes).


Autor: dr Bojan Ristć

U Evropi koja se odlikuje brzim društvenim, tehnološkim i ekonomskim promenama, doživotno učenje postaje nužnost. Starenje stanovništva dodatno povećava ove izazove i pojačava potrebu za kontinuiranim ažuriranjem i obnavljanjem znanja, sposobnosti i kompetencija.  Barijere koje postoje između institucija i države ne sprečavaju samo pristup obrazovanju, već i efikasno korišćenje prethodno stečenih znanja i kompetencija.