Obaveze rukovaoca i obrađivača ličnih podataka shodno odredbama GDPR-a
Da li ste se nekada zapitali šta je to zapravo elektronski potpis (engl. digital signature) ili digitalni potpis, kako se navodi negde u literaturi? Više je sinonima, a suština je jedna: to je skup podataka o ličnosti u elektronskom obliku koji su digitalno potpisani od strane nekog sertifikacionog tela.
Trenutno u našoj zemlji postoji nekoliko takvih tela, od kojih su najpoznatija četiri: MUP, Vojska, PTT i PKS. Sva četiri rade i sertifikaciju za svoje krajnje korisnike – logično, MUP za građane, Vojska za svoje pripadnike – i omogućavaju par generisanih ključeva (javni i tajni) za digitalno potpisivanje elektronskih dokumenata.
Same osnove PKI (Public Key Infrastructure) jako su zanimljive i preporučuju se svakome ko ulazi u savremeni svet IT-ja, posebno elektronskog poslovanja, baš kao i osnove kriptografije i simetričnih i asimetričnih algoritama. Najpoznatiji među asimetričnim je naš današnji ponos RSA algoritam, koji je ime dobio po trojici naučnika koji su ga kreirali (Ron Rivest, Adi Shamir i Leonard Adleman).
Iako je Zakon o digitalnom potpisu usvojen u Skupštini Republike Srbije još davne 2010. godine i doneti su svi potrebni pravilnici, čime je on postao potpuno validan kao i tradicionalni potpis, njegova primena u našoj zemlji danas je tek u povoju.
Upravo ova oblast treba da bude imperativ mlađim generacijama, današnjim studentima: da doprinesu implementaciji ove sjajne tehnologije i uvedu e-upravu za nekoliko godina.
Autor: dr Komlen Lalović
Povezane vesti
