Cenimo Vaše poverenje – rezerviši svoje mesto za školsku 2026/27. već sada!
Virusi kao softveri malicioznih tendencija pisani su za sve vrste konvencionalnih operativnih sistema, kako za računare, tako i za mobilne telefone i tablete. Međutim, najveći broj virusa pisan je za PC platforme na kojima je instaliran Microsoft Windows operativni sistem.
Zbog čega je Windows najranjiviji sistem?
Jedan od razloga za ranjivost Windowsa jeste taj što je da je Windows najzastupljeniji i najpopularniji operativni sistem, te pisanjem virusa za takav sistem postoji i najveća šansa da najveći broj neiskusnih i nezaštićenih korisnika bude pogođen.
Međutim, postoje važniji i opravdaniji razlozi zbog kojih je baš Windows najranjiviji operativni sistem, a ne neki drugi.
Nekoliko činjenica o istoriji računara i operativnih sistema
Operativni sistem Linux kreiran je s ciljem da bude multikorisnički sistem koji će raditi na mreži, kao i Macintosh (baziran je na Linux-u, inače).
Razvojni timovi Linux-a i Mac-a pridali su veliki značaj sigurnosti i mogućnostima pristupa pojedinim, najčešće osetljivim, delovima sistema. Korisnici i sami aplikativni softveri nisu imali pristup svim delovima operativnog sistema, već samo onima za koje bi imali odobrenje administratora.
Windows je nastao iz MS DOS-a, koji je, sam po sebi, namenjen za upotrebu jednog korisnika.
DOS nije sadržao korisničke naloge, niti je imao polise prava pristupa fajlovima, kao ni druge vrste sigurnosnih restrikcija.
To je rezultovalo time da ni prve verzije Windows-a ne budu bolje po tom pitanju, zaključno sa verzijom Windows Millenium Edition.
Ove verzije Windows-a su suštinski predstavljale grafički interpretiran DOS u potpunosti se oslanjajući na isti, tada već i objektivno zastareo sistem.
Pre izlaska Windows-a XP SP2, Microsoft nije imao nijedan operativni sistem koji je pridavao značaj bezbednosti.
Inicijalna verzija Windows-a XP nije sadržala Firewall i, uz sve veću izloženost internetu, omogućavala malicioznim programima lak pristup nezaštićenim sistemima.
Šokantan podatak u tom aspektu bila je objava globalnog centra za monitoring cyber napada (SANS Internet Storm Center) da je očekivano da Windows XP u proseku bude zaražen samo četiri minuta nakon što nezaštićen pristupi svetskoj mreži.
Pored navedenog, autorun funkcija, koja je automatski pokretala CD-ove i USB-ove i inicijalno bila zamišljena kao pomoć korisnicima da ne moraju nepotrebno da klikću kako bi pokrenuli neki program s nekog od eksternih medija, pokazala se kao fantastična pomoć hakerima koji su hteli da zaraze nečiji računar.
Ipak, nešto što je Windows XP uneo kao revolucionarnu promenu ove platforme, bio je multikorisnički pristup sa mogućnošću dodele privilegija korisnicima.
S druge strane, poznavajući psihologiju korisnika, svaki korisnik ima želju da se nađe na vrhu piramide svog računara, u ovom smislu u ulozi administratora sistema, a ne samo korisnika kome je pola stvari zabranjeno. Upravo to je olakšalo posao malicioznim softverima, i sve do izlaska XP SP2, Microsoft nije dovoljno razmišljao o opasnostima koje donosi internet, što je rezultovalo ogromnom ekspanzijom razvoja virusa za Windows.
Zbog čega je Windows ranjiviji u odnosu na Linux? Još jedna činjenica koja ide u prilog ranjivosti Windows-a jeste njegova otvorenost. Gotovo svako ko ima programersko znanje može da napiše program za Windows. To ga je, s jedne strane, učinilo popularnim, a s druge diskretno otvortilo vrata lakoj i brzoj distribuciji virusa.
Download sajtovi sumnjivog porekla, čak i zvanični sajtovi proizvođača sa malicioznim softverom uvijenim u neku naizgled korisnu aplikaciju, predstavljaju potpunu suprotnost u odnosu na aplikacije pisane za ostale operativne sisteme.
Pored toga, piratizovane komercijalne aplikacije predstavljaju masovne izvore zaraze.
Distribucije Linux-a obično budu kreirane na takav način da sadrže dosta korisničkog softvera, pa samim tim korisnici često nemaju potrebe da se bave instalacijom dodatnih aplikacija. Pored toga, aplikacije za Linux su besplatne pa se eliminiše potencijalna zaraza kroz piratski softver.
Android aplikacije skidaju se centralizovano sa Playstore-a, u okviru čega prolaze bezbednosne testove, čime se rizik od zaraze svodi na minimum.
Naravno, ukoliko aplikacije samostalno instalirate iz drugih izvora, rizici su uvećani, ali za to svesno preuzimate ličnu odgovornost tako što to eksplicitno omogućite u podešavanjima svog uređaja.
Kako bezbedno koristiti Windows?
Ni nove verzije Windowsa nisu sasvim bezbedne za upotrebu, ali jeste otklonjeno dosta anomalija koje su sadržale stare verzije.
Greške razvojnih timova učinjene u prošlosti svakako ne možemo ispraviti mi kao korisnici, ali inteligentno korišćenje Windows-a može ga učiniti dosta bezbednijim.
Šta to znači?U svesti treba da imate da je Windows takav da ga je lako zaraziti i da sami treba da vodite računa o tome kada razmatrate preuzimanje nekog fajla i programa sa interneta.
Prvo, treba razmisliti o tome sa koje lokacije dolazi, šta tačno radi i šta ga može činiti sumnjivim, i da li je zaražen. I naravno, ukoliko to već niste učinili, dobro bi bilo da instalirate Firewall i antivirusni program.
Za blog ITS-a piše: Stevica Stojić
Povezane vesti
