Cenimo Vaše poverenje – rezerviši svoje mesto za školsku 2026/27. već sada!
Kvalitet je širok pojam. Kada se radi o visokoobrazovnim institucijama, najmerodavniji su državni standardi kvaliteta na osnovu kojih se akredituju institucije i njihovi studijski programi. Ima ih 13 za instituciju i 16 za studijske programe.
ITS se od osnivanja trudi da neprekidno unapređuje kvalitet svog rada, polazeći od stava da viši kvalitet daje i bolje izlazne rezultate u studiranju, a to znači da studenti koji završe ITS imaju bolju poziciju na sve zahtevnijem tržištu.
Akreditacija ITS-a
ITS je do sada tri puta akreditovan kao institucija, a paralelno sa tim su akreditovani i studijski programi, zavisno do toga kada su uvođeni. Prvi program ITS-a, Informacione tehnologije, takođe je akreditovan tri puta.
Treba imati u vidu da je za akreditaciju potrebno ispuniti sve uslove, a to za većinu znači minimum zahteva za svaki standard. ITS se od početka trudi da ispuni i više od tog minimuma, da neprekidno unapređuje kvalitet svog rada, polazeći od stava da viši kvalitet daje i bolje izlazne rezultate u studiranju, a to znači da studenti koji završe ITS imaju bolju poziciju na sve zahtevnijem tržištu. Da je to tako, pokazuju i brojke o zaposlenim studentima koji su završili ITS.
Koja je razlika između ciljeva i ishoda učenja?
Kada se radi o tim izlaznim rezultatima, nekada su se za studijski predmet pisali ciljevi, mada ponekad ni to, nego samo grubi sadržaj, na osnovu koga se moglo procenjivati o ciljevima, ali ne i o rezultatima učenja, odnosno kako se danas kaže ishodima učenja. Ciljevi su više spisak želja (koji i ne mora da bude postignut), a ishodi su konkretni, a to znači i merljivi – da li su postignuti. Dakle, cilj učenja je namera, a ishod učenja je merljiv rezultat ostvarenja te namere. Ishodi učenja (engl. learning outcomes) prepoznati su kao način definisanja kvaliteta u visokom obrazovanju u svetu, a i kod nas. Čini nam se da su u uslovima pandemije, kao što je COVID-19, kada se sva ili deo nastave odvija onlajn, još važniji, jer studenti imaju jasniju predstavu o tome šta se od njih traži da znaju.
Definisanje ishoda učenja studijskih predmeta je obaveza prema standardima akreditacije. Međutim, ITS je u tome otišao dalje, a koliko nam je poznato, zasad je jedini u tome. Osim za studijske programe, u ITS-u se ishodi učenja definišu i za svaki nastavni čas i oni se saopštavaju studentima na početku svakog nastavnog časa. Nakon toga se u toku glavnog dela časa realizuju, a na kraju časa i proveravaju. Naravno, konačno se proveravaju i ocenjuju na kolokvijumima i ispitu.
Odlični rezultati i deljenje iskustva
U vezi sa realizacijom nastave kroz ishode učenja, u ITS-u su obavljene ankete studenata. Više od 93% studenata se izjasnilo da su im definisani ishodi učenja veoma ili delimično pomogli u učenju. Nastavnici ITS-a su u vezi sa tim publikovali i radove, što ukazuje da se ne bave samo primenom ishoda učenja nego i istraživanjima u vezi sa njihovom primenom. To je više posla za nastavnike, ali je, očigledno, bolje za studente, jer je time nastava usmerena ka studentu.
Značaj toga što radi ITS prepoznali su i drugi, pa su profesori ITS-a držali prezentacije o pisanju ishoda učenja predstavnicima svih strukovnih visokoobrazovnih institucija u Srbiji. I ne samo to. U ITS-u je još pre osam godina obavljeno mapiranje svih predmeta (obaveznih i izbornih) prema ishodima učenja studijskih programa. Sada se i udžbenici u ITS-u pišu tako da se za svako poglavlje definišu ishodi učenja. Primer je udžbenik „Osnovi primenjenog istraživanja” za master strukovne studije na ITS-u.
Povezane vesti
