Osnovne strukovne studije studijski program informacione tehnologije (u akreditaciji) za upis 2024/25

Raspored predmeta po semestrima i godinama studija za osnovne strukovne studije Informacione tehnologije, modul: Nauka o podacima i veštačka inteligencija

R.br.	Šif. Pred.	Naziv predmeta	Sem.	Broj časova	ESPB
PRVA GODINA
1.	07.23RMIT	Računarska matematika	1	6	8
2.	07.23SPIT	Strukture podataka i algoritamsko modelovanje	1	5	8
3.	07.23WDIT	Veb dizajn	1	6	8
4.	07.23I1IT	Izborni blok 1: Informacione i internet tehnologije Informacioni sistemi	1	4	6
5.	07.23OPIT	Osnovi programiranja	2	8	8
6.	07.23KMIT	Kvantitativne i kvalitativne metode	2	4	8
7.	07.23E1IT	Engleski jezik 1	2	4	6
8.	07.23I2IT	Izborni blok 2 Računarske mreže Kreativno rešavanje problema	2	4	8
Ukupno časova aktivne nastave				41
DRUGA GODINA
9.	07.23Е2IT	Engleski jezik 2	3	4	6
10.	07.23ООIT	Objektno orijentisano programiranje	3	6	9
11.	07.23BPIT	Baze podataka	3	6	9
12.	07.23I3IT	Izborni blok 3: Upravljanje projektima Menadžment i preduzetništvo	3	4	6
13.	07.23PIIT	Projektovanje informacionih sistema	4	5	7
14.	07.23NBIT	Napredne baze podataka	4	5	8
15.	07.23PAIT	Programerski alati	4	5	8
16.	07.23I4IT	Izborni blok 4: Skript jezici za veb programiranje Jezici za mašinsko učenje	4	5	7
Ukupno časova aktivne nastave				40	60
Ukupno ESPB
TREĆA GODINA
17.	07.23ODIT	Osnove nauke o podacima	5	5	5
18.	07.23AMIT	Algoritmi mašinskog učenja	5	5	7
19.	07.23SSIT	Simulacije i statističke analize	5	5	8
20.	07.23I5IT	Izborni blok 5: Poslovno odlučivanje primenom IT Bezbednost u IT	5	5	10
21.	07.23E3IT	Engleski jezik 3	6	4	5
22.	07.23VIIT	Veštačka inteligencija	6	6	7
23.	07.23NMIT	Neuronske mreže	6	6	7
24.	07.23PKIT	Poslovna komunikacija	6	4	3
25.	07.23STIT	Stručna praksa	6	6	3
26.	07.23ZRIT	Završni rad – izrada i odbrana	6	2	3
27.	07.23PZIT	Stručni istraživački rad	6	2	2
Ukupno časova aktivne nastave				42
UKUPNO ESPB					60

Raspored predmeta po semestrima i godinama studija za osnovne strukovne studije Informacione tehnologije, modul: Razvoj softvera

R.br.	Šif. Pred.	Naziv predmeta	Sem.	Broj časova	ESPB
PRVA GODINA
	07.23RMIT	Računarska matematika	1	6	8
	07.23SPIT	Strukture podataka i algoritamsko modelovanje	1	5	8
	07.23WDIT	Veb dizajn	1	6	8
	07.23I1IT	Izborni blok 1: Informacione i internet tehnologije Informacioni sistemi	1	4	6
	07.23OPIT	Osnovi programiranja	2	8	8
	07.23KMIT	Кvantitativne i kvalitativne metode	2	4	8
	07.23E1IT	Engleski jezik 1	2	4	6
	07.23I2IT	Izborni blok 2 Računarske mreže Kreativno rešavanje problema	2	4	8
Ukupno časova aktivne nastave				41
Ukupno ESPB					60
DRUGA GODINA
	07.23Е2IT	Engleski jezik 2	3	4	6
	07.23ООIT	Objektno orijentisano programiranje	3	6	9
	07.23BPIT	Baze podataka	3	6	9
	07.23I3IT	Izborni blok 3: Upravljanje projektima Menadžment i preduzetništvo	3	4	6
	07.23PIIT	Projektovanje informacionih sistema	4	5	7
	07.23NBIT	Napredne baze podataka	4	5	8
	07.23PAIT	Programerski alati	4	5	8
	07.23I4IT	Izborni blok 4: Skript jezici za veb programiranje Jezici za mašinsko učenje	4	5	7
Ukupno časova aktivne nastave				40	60
Ukupno ESPB
TREĆA GODINA
	07.23PPIT	Praktikum primenjenog programiranja	5	5	5
	07.23PSIT	Principi softverskog inženjerstva	5	4	7
	07.23WPIT	Veb programiranje	5	6	8
	07.23I5M2	Izborni blok 5: Digitalni marketing Bezbednost u IT	5	5	10
	07.23E3IT	Engleski jezik 3	6	4	5
	07.23IPIT	Internet programerski alati	6	6	7
	07.23TSIT	Testiranje softvera	6	6	7
	07.23PKIT	Poslovna komunikacija	6	4	3
	07.23STIT	Stručna praksa	6	6	3
	07.23ZRIT	Završni rad – izrada i odbrana	6	2	3
	07.23PZIT	Stručni istraživački rad	6	2	2
Ukupno časova aktivne nastave				42
UKUPNO ESPB					60

Standardi studijskog programa (izvod)

Standard 1. Struktura studijskog programa

1.1 Elementi studijskog programa:

a. Naziv i ciljevi studijskog programa

Naziv studijskog programa za koji se traži ponovna akreditacija i koji se u Visokoj školi strukovnih studija za informacione tehnologije (VŠSSIT) uspešno izvodi od 2006. godine je INFORMACIONE TEHNOLOGIJE.

Ciljevi ovog studijskog programa su: inoviranje, razvoj i prenošenje znanja kroz proces najsavremenijeg obrazovanja, stvaranje nove generacije visokoobrazovnih lica kao značajan doprinos razvoju celokupnog društva, obrazovanje kadrova koji će po završetku studija biti visokokonkurentni i traženi na globalnom tržištu radne snage, stvaranje visokoobrazovnih kadrova sposobnih da odmah po završetku studija implementiraju svoje znanje u naučno-tehnološki razvoj zemlje i značajno doprinesu razvoju privrede i društva, posebno u oblasti informacionih tehnologija.

Studiranje na programu Informacione tehnologije priprema se za rad na celokupnom procesu projektovanja, izrade i implementacije softvera, od početne analize, planiranja i dizajna, preko kodiranja i testiranja do instalacije i održavanja softvera na mestu njegovog korišćenja. Podrazumeva rad na konkretnim projektima sa ciljem samostalne izrade softverskih rešenja. Takođe priprema za primenu informacionih tehnologija u oblastima nauke o podacima i veštačke inteligencije.

b. Vrsta studija i ishod procesa
Vrsta studija: osnovne strukovne studije u oblasti informacionih tehnologija.
Ishod procesa učenja u skladu sa zakonom koji utvrđuje nacionalni okvir kvalifikacija: Nivo 6, podnivo 6.1 osnovne strukovne studije (180 ESPB), oznaka 6.1.C.

v. Stručni naziv studenta koji je završio VŠSSIT biće strukovni inženjer informacionih tehnologija i sistema
To je u skladu sa Pravinikom o listi stručnih, akademskih i naučnih naziva (Sl. glasnik RS br. 6/2023) i Listom kvalifkacija Agencije za kvalifikacije Republike Srbije od 01.04.2022. godine (šifra i naziv kvalifikacije 61.4.0613.0011 Strukovni inženjer informacionih tehnologija i sistema (Razvoj i analiza softvera i aplikacija). Osnovne strukovne studije informacionih tehnologija se izvode tokom tri godine. Ukupan broj ESPB bodova koje student treba da ostvari je minimum 180.
g. Osnovni uslovi koje treba da ispuni kandidat prilikom upisa su da ima položenu državnu maturu i da ispunjava sve zakonom propisane opšte uslove.
đ. Studijski program Informacione tehnologije je usklađen sa pozitivnom svetskom univerzitetskom praksom u ovom području, sa evropskim standardima, bolonjskim principima i u periodu realizacije ovog studijskog programa u VŠSSIT permanentno modernizovan sa ciljem povećanja efikasnosti studiranja.

Studijski program koji se izvodi na VŠSSIT-u sastoji se od nekoliko celina (detaljno pokazano u Standardu 5):
Akademsko-opšteobrazovni predmeti
Stručni predmeti
Stručno aplikativni predmeti koji određuju profil stručnjaka koje školuje VŠSSIT. U ove predmete su uključeni i predmeti iz oblast veštačke inteigencije i nauke o podacima, čime je ovaj program još više prilagođen savremenim kretanjima u oblasti informacionih tehnologija.

e. Studijski program se realizuje klasično, na srpskom jeziku, u trajanju od 3 (tri) godine. Prve dve godine su zajedničke, a u trećoj godini se program realizuje kroz dva modula.
i. Nisu predviđeni posebni preduslovi za upis pojedinih predmeta ili grupe predmeta, što je navedeno u knjizi predmeta za svaki predmet.
ž. Bodovna vrednost završnog rada na ovim osnovnim strukovnim studijama je data u Standardu 5. Završni rad prikazan je, u skladu sa propisanim standardima i zahtevima NAT softvera, kroz dve pozicije:
1.Stručni istraživački rad (kategorija: predmet završnog rada)-2 ESPB, 2 IR i
2.Završni rad-izrada i odbrana (kategorija: završni rad)-3 ESPB i 2 časa (ostali časovi)
j. Nije predviđen izbor predmeta iz drugih studijskih programa. Studenti mogu, po želji, fakultativno da slušaju predmete, koje nisu izabrali, sa istog ili drugih studijskih programa. Fakultativni predmeti ne ulaze u ESPB bodove koje student ostvaruje unutar godine studija, ili celog studijskog programa, i nisu zamena za obavezne ili izborne predmete unutar studijskog programa.
k. Uslovi za prelazak sa drugih studijskih programa u okviru istih ili srodnih oblasti studija su ekvivalencija priznavanja položenih ispita;
l. druga pitanja od značaja za izvođenje studijskog programa.
Osnovna znanja i veštine student stiče kroz interaktivnu teorijsku nastavu i auditorne vežbe, laboratorijski rad, samostalno učenje, praktičan rad u budućem realnom radnom okruženju.Takođe, veoma važna komponenta nastavnog procesa je rad na časovima laboratorijskih vežbanja. Na ovim časovima uz prisustvo laboranata ili saradnika u nastavi, odvijaju se vežbe koje studenti rade samostalno, primenjujući stečena teoretska znanja.

Uspešnost studenata u savladavanju određenog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave. Uspešnosti studenata doprinosi i izvanredna opremljenost Visoke škole strukovnih studija za informacione tehnologije za realizaciju nastave na ovom studijskom programu.

Student stiče diplomu ako u roku predviđenom Zakonom o visokom obrazovanju položi sve ispite propisane studijskim programom Informacione tehnologije osnovnih strukovnih studija, uradi i odbrani završni rad i tako ostvari minimum 180 ESPB.
Osim diplome, studentu se izdaje i Dodatak diplomi. U dodatku diplomi se mogu uneti i rezultati vannastavnih aktivnosti u skladu sa Pravilnikom o vrednovanju vannastavnih aktivnosti studenata VŠSSIT.

Standard 2. Svrha studijskog programa

Svrha studijskog programa osnovnih strukovnih studija Informacione tehnologije je visokokvalitetno obrazovanje studenata za uspešno obavljanje stručnih poslova u informacionim tehnologijama, posebno sa stanovišta razvoja softvera, i primene nauke o podacima i veštačke inteligencije, a u skladu sa potrebama društvene zajednice. Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije-VŠSSIT realizuje ovaj studijski program kao podršku svrsishodnoj delatnosti, načelima, principima, osnovnim zadacima i ciljevima definisanim u njenoj Strategiji obezveđenja kvaliteta.

Osnovna svrha realizacije studijskog programa osnovnih strukovnih studija Informacione tehnologije je da obrazuje studente za radno mesto strukovnog inženjera informacionih tehnologija i sistema sa kompetencijama korisnim i društveno opravdanim. Ishod procesa učenja je usklađen sa Zakonom koji utvrđuje nacionalni okvir kvalifikacija: Nivo 6, podnivo 6.1 osnovne strukovne studije.

Studijski program je u potpunosti usaglašen sa ciljevima VŠSSIT.

Standard 3. Ciljevi studijskog programa

Ciljevi studijskog programa su u skladu sa osnovnim zadacima i ciljevima VŠSSIT.
Ciljevi studijskog programa mogu se svrstati u nekoliko osnovnih grupa:

• Vrhunska i savremena edukacija studenata u teoretskom i praktičnom domenu u oblasti informacionih tehnologija kako bi se razvile akademske veštine.
• Izgradnja kompetencija za rad u najsavremenijim softverskim alatima i alatima za veštačku inteligenciju, odnosno razvoj kreativnih sposobnosti i ovladavanje specifičnim praktičnim veštinama potrebnim za obavljanje profesije.
• Priprema za rad u realnim uslovima i brzu integraciju u svet rada
• Posedovanje poslovnih veština, pisane i usmene komunikacije i timskog rada

Cilj studijskog programa je da strukovni inženjer informacionih tehnologija i sistema bude osposobljen da prepozna, formuliše i analizira probleme u oblasti IT nezavisno i da ponudi odgovarajuća prihvatljiva rešenja. To podrazumeva:

• da se izgradi analitički, kreativan, kritičan i samostalni prilaz u rešavanju praktičnih problema,
• da se osposobi da integriše informacije i podatke iz različitih izvora i poveže ih u cilju rešavanja konkretnog zadatka,
• da stekne posvećenost i sposobnost u izvođenju drugih projektnih zadataka, kao i u analizi zaključaka i prezentaciji izveštaja,
• da je sposoban da razumno inženjerski i informatički rasuđuje.
• da usvajnjem teoretsko-metodoloških i stručnih osnova upravlja procesima iz oblasti poslovne administracije da se osposobi za dalje samoobrazovanje i elektronsko učenje.

Cilj ovog studijskog programa je da pripremi studenta za stručni rad u celokupnom procesu projektovanja, izrade i implementacije softvera, od početne analize, planiranja i dizajna preko kodiranja i testiranja do instalacije i održavanja softvera na mestu njegovog korišćenja. Studije podrazumevaju rad na konkretnim projektima sa ciljem samostalne izrade softverskih rešenja. Program studija obuhvata niz tema iz oblasti razvoja algoritama, teorije programskih jezika, proceduralnog i objektno orijentisanog programiranja. Osim toga student se upoznaje sa arhitekturom računara, operativnim sistemima, kancelarijskim aplikacijama, strukturama podataka, WEB programiranjem i WEB dizajnom, osnovama baza podataka, SQL programiranjem, računarskim mrežama i protokola, i dr. Programerski alati koji se izučavaju u studijskom programu su C#, JAVA, PHP, UML, ADO.NET, SQL, ASP, PHYTON i dr. i pripadaju najsavremenijim alatima koji se danas široko primenjuju u IT oblasti. Student je nakon završetka studija potpuno osposobljen da samostalno i u timu, radi na izradi složenih aplikativnih rešenja za potrebe poslovanja na internetu i mrežnom okruženju uopšte.

Studijski program, takođe, priprema studenta za samostalno projektovanje informacionih sistema, korišćenjem najsavremenijih programskih alata i tehnika. Osposobljavanje studenata za primenu tehnika projektovanja i održavanje šema baza podataka na konceptualnom i implementacionom nivou. Osim toga studenti po završetku studija su osposobljeni da upravljaju i administriraju u različitim informacionim sistemima i bazama podataka za različite poslovne namene.

Ciljevi su usklađeni sa zahtevima tržišta rada i privrednog razvoja u oblasti informacionih tehnologije i Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije: nivo 6, podnivo 6.1 osnovne strukovne studije.

Standard 4: Kompetencije diplomiranih studenata

Realizacijom studijskog programa Informacione tehnologije kod studenta razvijaju se opšte sposobnosti u domenu poznavanje osnovnih teretskih principa računarstva, odnosno računarstva programiranja, projektovanja i razvoja softera, projektovanje informacionih sistema, baza podataka, kompetencija koje se odnose na rukovođenje i organizovanje poslova u oblasti informacionih tehnologija i korišćenje interneta i računara u svim društvenim, ekonomskim i svakodnevnim aktivnostima.

Student u okvirima svojih kompetencija, zahvaljujući teoretskim i, posebno, praktičnim znanjima, i načinom organizovanja nastave, postaje analitičan u procesu izrade softverskih projekata, koristi principe sintetičnosti u projektovanju i rukovođenju izradom projekta, odnosno sposoban je da predvidi rešenje i posledice tog rešenja. Rad na realizaciji softverskog paketa bilo da je sa strane programiranja bilo upravljanja projektom predstavlja strogo individualnu aktivnost sa svim sposobnostima stručnjaka koje prate kreaciju. I pored te individualnosti, savremeni softverski projekti su zbog svoje kompleksnosti i obima isključivo rezultat timskog rada. U tom smislu kroz oblike nastave VŠSSIT organizuje i osposobljava studente za timski rad, profesionalno ponašanje, za kritičko i samokritično mišljenje, razvija sposobnost za efektivnu komunikaciju, na nacionalnom i međunarodnom nivou, i sve to upotrebom IKT..Takođe, studenti razvijaju veštine koje im omogućavaju da svoje teorijsko znanje uspešno primene u praktičnim situacijama kroz praktične vežbe i individualne i grupne projekte i rad na realnim projektima

Predmetno specifične sposobnosti se iskazuju kroz znanje programskih jezika, softverskih alata i specifičnostima upravljanja softverskim projektima. Posebno se poklanja pažnja kompetencijama koje se odnose na znanje programiranja gde se posebno radi na znanjima, kako teoretskih tako posebno praktičnim, u sledećim programskim jezicima: C#, SQL, JAVA, PHP, ADO.NET, ASP, UML, PYTHON itd. Navedeni programski jezici pripadaju grupi najsavremenijih, a poznavanje softverskih alata za projektovanje i razvoj daju svršenim studentima izvanredne kompetencije koje uz dobro praktično znanje omogućuju studentima direktno ulaženje u posao čak i kod prvog zapošljavanja. Na taj način se studenti osposobljavaju za rešavanje konkretnih problema uz upotrebu naučnih metoda i postupaka; povezivanja osnovnih znanja iz različitih oblasti i njihove primene; praćenja i primenu novina u struci; razvoj veština i spretnosti u upotrebi znanja u oblasti informacionih tehnologija.

Standard 5: Kurikulum

Studijski program osnovnih strukovnih studija Informacione tehnologije, realizuje se u trajanju od šest semestra, odnosno tri godine, i završetkom studija student dobija 180 ESPB.

Struktura kurikuluma studijskog programa Informacione tehnologije obuhvata raspored predmeta i modula po semestrima, odnosno blokovima, fond časova aktivne nastave i ESPB bodove. Radi ravnomernosti opterećenja studenata broj ESPB bodova po semestrima je 30.

Sastavni deo kurikuluma studijskog programa Informacione tehnologije, kako je isti u oblasti tehničko-tehnoloških nauka, je stručna praksa u trajanju od 90 časova, koja se realizuje u odgovarajućim naučnoistraživačkim ustanovama, u organizacijama za obavljanje inovacione aktivnosti, u organizacijama za pružanje infrastrukturne podrške inovacionoj delatnosti, u privrednim društvima i javnim ustanovama.

Standard 6: Kvalitet, savremenost i međunarodna usaglašenost studijskog programa

Studijski program Informacione tehnologije osnovnih strukovnih studija, predstavlja osavremenjen i proširen, do sada tri puta akreditovan studijski program (2007., 2012. i 2017. godine), pod istim nazivom i pokazao se veoma uspešnim. Sadašnji program ima dva modula: razvoj softvera, koji u osnovi predstavlja ranije akreditovan program Informacione tehnologije, i modul nauka o podacima i veštačka inteligencija. Prve dve godine su zajedničke, a moduli su uvedeni u trećoj godini studija. Do sada se pokazao veoma uspešnim, jer se studenti zapošljavaju i pre završetka studija. Usklađen je sa Bolonjskim modelom visokog obrazovanja i zahtevima koji su definisani standardima KAPK-a.

Prilikom formiranja studijskog programa Informacione tehnologije na Visokoj školi strukovnih studija za informacione tehnologije (VŠSSIT), pošlo se od preporuka svetskih profesionalnih organizacija i sličnih kurikuluma renomiranih svetskih obrazovnih institucija i to:

• Information Technology Curricula, Curriculum Guidelines for Baccalaureate Degree in Information Technology, ACM, IEEE Computer Society, 2017 December 10. dostupno na https://www.acm.org/binaries/content/assets/education/curricula-recommendations/it2017.pdf
• Computing Curricula 2020. Paradigms for Global Computing Education. Association for Computing Machinery (ACM). IEEE Computer Society (IEEE-CS). 2020 December 31. dostupno na https://www.acm.org/binaries/content/assets/education/curricula-recommendations/cc2020.pdf
• Eurupean Ceritfication for informatics professional (EUCIP) Core Syllabus dostupno na: https://www.bcskoolitus.ee/wp-content/uploads/sites/2/2020/06/EUCIPCore-Syllabus-V3.01.pdf

Ustanovljena je međunarodna usklađenost sa sledećih programima na bazi krtierijuma (tip studijskog programa, trajanje odnosno broj godina, podudaranje predmeta, sličnost u nazivima studijskih programa, isti broj ESPB bodova, isto naučno polje), tako da predložen studijski program je u velikoj meri kompatibilan sa sledećim studijskim programima:

1. The University of Manchester, School of Computer Science
2. Carnegie Mellon University Computer Science Department, School of Computer Science
3. University of Leeds, School of computing
4. VSITE – Veleučilište suvremenih informacijskih tehnologija
5. Sveučilište u Splitu, Sveučilišni odjel za stručne studije

Standard 7: Upis studenata

Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije (VŠSSIT), s obzirom na svoje kadrovske i prostorne mogućnosti, njene opremljenosti nastavnim sredstvima i konjukturom naučne oblasti informacionih tehnologija, može upisati na studijskom programu Informacione tehnologije 360 studenata.

Ukupni upisni kapacitet VŠSSIT na svim studijskim programima je 692 studenta po godini. Činjenica je da su društvene potrebe za kadrovima u oblastima koje pokriva VŠSSIT daleko veće. Naime, ovaj profil kadrova ne školuje veliki broj visokoškolskih ustanova a potrebe za njima su veće od zbira svih raspoloživih kapaciteta u Srbiji.

Konkurs za upis studenata objavljuje se blagovremeno na zvaničnoj internet prezentaciji škole, oglasnim tablama i sredstvima informisanja. Konkurs za upis studenata sprovodi komisija koju imenuje Nastavno-stručno veće VŠSSIT.

Detaljna obaveštenja o uslovima upisa, načinu prijavljivanja, datumima održavanja prijemnih ispita dostupni su na WEB stranici VŠSSIT (www.its.edu.rs).

VŠSSIT upisuje studente koji imaju završeno srednje obrazovanje i koji su zadovoljili
kriterijume prijemnog ispita. Kada počne primena upisa na osnovu položene državne mature, primenjivađe se upis bez prijemnog ispita.

Pošto će od školske 2023/2024. godine učenici prvi put polagati državnu maturu, ITS će raspodelu poena na državnoj maturi prilikom rangiranja studenata za upis na studije vrednovati na sledeći način:

•  uspeh na maturskom ispitu iz matematike – 30;
• uspeh na maturskom ispitu iz srpskog/maternjeg jezika i književnosti – 20;
• uspeh na maturskom ispitu iz engleskog jezika – 10;
• prosečan uspeh tokom četvorogodišnjeg obrazovanja – 40.
• ITS neće sprovoditi dodatne ispite za proveru znanja, sklonosti i sposobnosti prilikom upisa na studije od školske 2024/2025. godine.

VŠSSIT pravi rang listu studenata koji se upisuju na prvu godinu studija i ukoliko bi interesovanje za upis bilo veće od dozvoljenog broja studenata na studijskom programu Informacione tehnologije, biće upisanih prvih 360 sa ove rang liste. Ostalima će biti ponuđena mogućnost da upišu neki drugi, od postojećih, studijskih programa, ukoliko na njima postoje upražnjena mesta.

Studenti sa drugih studijskih programa ili drugih visokoškolskih ustanova kao i oni koji su završili studije, takođe se mogu upisati na ovaj studijski program. Posebna komisija vrednuje sve aktivnosti zainteresovanog kandidata za upis i na osnovu priznatog broja bodova određuje godinu studija na koju se kandidat može upisati.

Pored Pravilnika o upisu na studije prvog stepena, na VŠSSIT se primenjuju posebni postupci za obezbeđenje kvaliteta u cilju obezbeđenja uspešnog studiranja. Pravilnik je dostupan na linku: https://www.its.edu.rs/wp-content/uploads/2021/04/Prilog-8.1.-PravilnikoUpisuNaStudije.pdf.

Standard 8: Ocenjivanje i napredovanje studenata

U Visokoj školi strukovnih studija za informacione tehnologije (VŠSSIT) se kontinuirano i sistematski prati i meri postignuće i napredovanje studenata u okviru redovnih nastavnih aktivnosti, kvartalno prema dinamici ispitnih rokova i semestralno. Rezultati dobijeni praćenjem postignuća studenata se analiziraju i na osnovu toga preduzimaju mere kojim treba da se otklone eventualni nedostaci i poboljša uspeh studenata.

Pohađanjem teoretske i praktične nastave i aktivnim učestvovanjem u njima, ispunjavanjem predispitnih obaveza, polaganjem završnog ispita i sticanjem najmanje 180 ESPB bodova, student na VŠSSIT će uspešno završiti osnovne strukovne studije na studijskom programu Informacione tehnologije.

Predmetima na studijskom programu Informacione tehnologije dodeljen je odgovarajući broj ESPB bodova. Broj ESPB bodova je određen na osnovu rezultata istraživačkog projekta sprovedenog u VŠSSIT kojim je sveobuhvatno sagledana optrećenost studenata na svakom predmetu posebno. Ova jedinstvena metodologija primenjuje se na svim studijskim programima u VŠSSIT.

Postupci praćenja uspeha studenata, kao i načini korektivnog delovanja definisani su u Pravilima studija i Standardima i postucima za obezbeđenje kvaliteta. Uspešnost studenata u savlađivanju svakog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave i izražava se poenima. Maksimalni broj poena koje student može da ostvari na predmetu je 100. Svaki predmet iz studijskog programa ima jasan i objavljen način ostvarivanja bodova.

Student stiče poene na predmetu kroz rad u nastavi i ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita. Minimalan broj poena koje student može da stekne ispunjavanjem predispitnih obaveza tokom nastave je 30 a maksimalni 70, a razlika do 100 poena se stiče polaganjem završnog ispita.

Model bodovanja se studentima saopštava na prvom času predavanja iz odgovarajućeg predmeta. Tim modelom je obuhvaćeno bodovanje svih vrsta predispitnih aktivnosti i završnog ispita, u skladu sa njihovim značajem i težinom. Svaki nastavnik za svoj predmet definiše broj poena za predispitne obaveze u skladu sa rasponom predviđenim zakonom (30 do 70) a razlika do 100 poena se može steći polaganjem završnog ispita.

Predispitne aktivnosti definišu se za svaki predmet pojedinačno, zavisno od prirode predmeta. Obavezne predispitne aktivnosti su, na primer, kolovijumi, seminarski radovi, projekti i slično. U obavezne aktivnosti može biti uključeno i obavezno prisustvo nastavi. Dodatne predispitne aktivnosti su, na primer, domaći zadaci i slično. Po pravilu, u toku svakog semestra, studenti polažu dva kolokvijuma, kao deo predispitnih aktivnosti, čime se oni podstiču na kontinuiran rad i polaganje ispita.

U skladu sa usvojenom tabelom oceljivanja u VŠSSIT-a, broj bodova koje stekne student iz odgovarajućeg predmeta preračunava se u ocenu. Ukupan uspeh studenta na predmetu izražava se ocenom od 5 (nije položio) do 10 (odličan). Na ovaj način, ocena studenta je zasnovana na ukupnom broju poena koje je student stekao ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita a prema kvalitetu stečenih znanja i veština. Dodatno se vrednuju aktivnosti u naprednim grupama formiranim od odličnih i nadarenih studenata sa kojima nastavnici VŠSSIT rade na realnim projektima.

Ocena predstavlja zbir poena ostvarenih po aktivnostima tokom nastave i na završnom ispitu. Završni ispit je obavezan. Ispiti i svi oblici provere znanja su javni.

Standard 9: Nastavno osoblje

VŠSSIT ima potreban broj nastavnika dovoljan da pokrije ukupan broj časova nastave na studijskom programu, tako da nastavnici ostvaruju prosečno maksimalno do 180 časova aktivne nastave (predavanja, konsultacije, vežbe, praktičan rad i terenski rad) godišnje, odnosno do 6 časova nedeljno sa tolerancijom od 20%.

Naši nastavnici su posvećeni pružanju najvišeg kvaliteta obrazovanja studentima, usaglašavajući se sa svim neophodnim standardima i uputstvima.

Nastavnici se biraju u skladu sa minimalnim uslovima koje je usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje za nastavnike na strukovnim studijama, odnosno na osnovu Pravilnika o izboru nastavnika i saradnika koji je usvojila VŠSSIT 2022. godine.Svi nastavnici koji su izabrani za užu naučnu oblast informacione tehnologije imaju nastavničkog iskustva na visokoškolskim ustanovama. Ubeđeni smo da VŠSSIT ima veliku prednost koja se ogleda u činjenici da je veliki broj naših nastavnika odnosno predavača dugo godina radio na fakultetima i u naučnim i istraživačko razvojnim institutima na razvojnim projekatima u oblasti informacionih tehnologija kao i u privredi. Takav profil nastavnika u zvanju omogućuje da preneseno znanje studentima VŠSSIT-a bude ilustrovano i na druge načine povezano sa praksom. Praktična iskustva su u strukovnom školovanju izuzetno korisna i prihvatljiva jer ispunjavaju osnovni cilj i misiju VŠSSIT-a

Standard 10: Organizaciona i materijalna sredstva

Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije (VŠSSIT) poseduje 4622,62 m2 zakupljenog prostora od kompanije LINK Group-a na lokaciji Cara Dušana 34; kompanije Comtrade na lokaciji Savski nasip 7, aneks 1 i 3, – prostor koji je u vlasništvu osnivača VŠSSIT, kao i prostorije u zakupu od Robne Kuće Beograd doo Beograd. Pored toga, VŠSSIT poseduje i prostor u vlasništvu na lokaciji Svetozara Miletića 16.

Tokom godina postojanja uložena su znatna finansijska sredstava u opremanje i adaptaciju prostora. VŠSSIT poseduje savremenu opremu za direktan prenos predavanja, TV oprema sa HD kamerama, miksetom, rasvetom i ostalom opremom za TV studio. Škola poseduje komunikacionu opremu a i urađeno povezivanje lokacija preko VPN. Svake godine se kupuje novi kontigent desktop i laptop računara, pa tako škola ukupno za rad i izvođenje nastave i vežbe koristi 665 laptop računara, sa ostalim računarima (34) i Apple opremom (66 kom)

VŠSSIT obezbeđuje opremu i izvođenje nastave u skladu sa zdravstvenim i sigurnosnom standardima o čemu obaveštava studente. VŠSSIT ima amfiteatre, učionice, laboratorije ili ostale prostorije za izvođenje nastave, bibliotečki prostor i čitaonicu, u skladu sa potrebama studijskog programa.

VŠSSIT ima biblioteku sa fondom sa preko 2.000 bibliotečnih jedinica. Zahvaljujući mreži računara u VŠSSIT-u svaki student je u mogućnosti da iz bilo kog dela prostora permanetno pretražuje sve na WEB-u raspoložive stručne napise, članke, knjige, itd. Pored fizički dostupnog bibliotečkog fonda, studentim je na raspolaganju besplatno i pristup onlajn biblioteci Ebook Central. Zahvaljujući trogodišnjem ugovoru sa Clarivate nastavnicima (i studentima po zahtevu) su otvoreni nalozi na platformi Web of Science što im daje pristup dragocenim materijalima za pripremu nastave i istraživanje. U bibliotekama se nalaze lap top računari sa kojih je takođe moguće pristupiti Web of Science bazi.

Za potrebe nastavnog procesa i rada VŠSSIT je razvio sopstveni Informacioni sistem (UIS), softver za podršku učenju (DLS) i softver za testiranje (TLS). Informacioni sistem je, s obzirom na osnovnu koncepciju VŠSSIT-a, razvijen i stalno dostupan zaposlenima i studentima preko veb servisa VŠSSIT.