Home / Programi / Šta radi Inženjer podataka?

Šta radi Inženjer podataka?

Inženjeri podataka razvijaju i održavaju sisteme koji omogućavaju efikasno prikupljanje, skladištenje i analizu podataka. Njihov rad omogućava kompanijama da bolje razumeju tržište i optimizuju svoje procese. Ova profesija zahteva širok spektar tehničkih veština, uključujući programiranje, rad s bazama podataka, kao i sposobnost rešavanja kompleksnih problema.

Šta je inženjerstvo podataka?

Inženjerstvo podataka je disciplina koja se bavi izgradnjom i održavanjem sistema za upravljanje velikim količinama podataka, što je ključno u savremenom poslovanju. U eri digitalizacije, efikasno upravljanje podacima omogućava organizacijama da donose odluke zasnovane na analitičkim uvidima, što daje značajnu konkurentsku prednost.

Centralni deo inženjerstva podataka podrazumeva kreiranje skalabilnih infrastruktura za skladištenje podataka, a koje omogućavaju rukovanje različitim vrstama podataka — od strukturisanih, poput baza podataka, do nestrukturisanih, kao što su slike i video zapisi. Pored toga, ovaj proces uključuje transformaciju podataka, gde se sirovi podaci obrađuju kako bi postali korisni i spremni za analizu. Ovo obuhvata čišćenje, formatiranje i standardizaciju podataka kako bi se osigurala njihova tačnost i doslednost. Drugi važan aspekt je sigurnost i zaštita podataka. Inženjeri koriste tehnološka rešenja koja garantuju da su podaci zaštićeni od neovlašćenog pristupa i gubitka.

Ova disciplina omogućava organizacijama da upravljaju rastućim količinama podataka na efikasan način. Dobro postavljeni sistemi obezbeđuju tačnu analizu i sigurnost podataka, što omogućava kvalitetnije donošenje poslovnih odluka i unapređenje poslovnih procesa.

Zaduženja i odgovornosti inženjera podataka

Inženjer podataka je stručnjak zadužen za dizajn, implementaciju i održavanje infrastrukture koja omogućava prikupljanje, skladištenje i analizu velikih količina podataka. Njihove odgovornosti obuhvataju nekoliko ključnih oblasti:

1. Projektovanje i izgradnja sistema za prikupljanje podataka: Inženjeri podataka odgovorni su za projektovanje i izgradnju sistema za prikupljanje podataka. Ovo uključuje rad sa različitim izvorima, poput baza podataka, API-ja, datoteka i senzora, kako bi se osiguralo da svi relevantni podaci budu prikupljeni na pouzdan i konzistentan način. Moraju biti vešti u korišćenju alata i tehnologija kao što su Apache Kafka, Flume ili različiti ETL (Extract, Transform, Load) alati, koji omogućavaju ekstrakciju podataka iz različitih izvora, njihovu transformaciju u korisne formate i skladištenje u odredišnim bazama podataka.
2. Dizajn i implementacija skladišta podataka: Inženjeri podataka zaduženi su za dizajn i implementaciju skladišta podataka, što podrazumeva rad sa različitim tipovima baza, uključujući relacione (SQL) i NoSQL baze podataka. Moraju biti sposobni da kreiraju efikasne, skalabilne i lako dostupne sisteme za skladištenje, koji mogu da se nose sa velikim količinama podataka i visokim zahtevima za performanse. Poznavanje alata kao što su Hadoop, Spark, Redshift i BigQuery često je neophodno za uspešno obavljanje ovih zadataka.
3. Obezbeđenje integriteta i sigurnosti podataka: Inženjeri su odgovorni za integritet i sigurnost podataka, što podrazumeva implementaciju politika i procedura za njihovu zaštitu, kao i monitoring sistema za otkrivanje i rešavanje problema vezanih za integritet podataka. Oni moraju osigurati da su podaci tačni, konzistentni i dostupni samo ovlašćenim korisnicima. Rad sa alatima za upravljanje pristupom, enkripciju podataka i praćenje sigurnosnih događaja ključni je deo ove odgovornosti.
4. Optimizacija performansi: Inženjeri često rade na optimizaciji performansi sistema za obradu podataka. Oni analiziraju postojeće sisteme i procese kako bi identifikovali uska grla i implementirali poboljšanja koja će povećati efikasnost. To može uključivati optimizaciju upita, poboljšanje dizajna baze podataka ili prilagođavanje infrastrukture za bolje performanse.

Kako postati Inženjer podataka

U vremenu kada su podaci ključni za donošenje poslovnih odluka, inženjeri podataka igraju značajnu ulogu u organizacijama koje se oslanjaju na naprednu analitiku. Da biste postali inženjer podataka, potrebno je steći formalno obrazovanje, razviti neophodne veštine i dobiti praktično iskustvo koje će vam omogućiti da se efikasno nosite sa izazovima ove profesije.

Obrazovanje

Većina inženjera podataka poseduje diplomu iz oblasti kao što su informacione tehnologije, računarstvo, inženjering ili matematika. Ovi programi pružaju osnovno znanje o programiranju, algoritmima, strukturama podataka i bazama podataka, što je ključno za rad inženjera podataka. U nekim slučajevima, diplome iz oblasti kao što su statistika ili fizika takođe mogu biti relevantne, posebno ako uključuju značajan deo kurikuluma posvećenog programiranju i analizi podataka.

Koje veštine su neophodne?

Kako se tehnologija razvija, uloga inženjera podataka neprestano evoluira, zahtevajući kombinaciju tehničkih veština i sposobnosti za rešavanje kompleksnih problema. Da bi uspešno kreirali, održavali i optimizovali sisteme za obradu podataka, inženjeri moraju da poseduju širok spektar znanja, tehničkih, ali i mekih veština. Neke od najvažnijih obuhvataju:

• Programiranje: Znanje programskih jezika kao što su Python, Java i Scala je neophodno. Ovi jezici su često korišćeni za pisanje skripti za prikupljanje i obradu podataka, kao i za rad sa big data alatima.
• Baze podataka: Dobro razumevanje relacijskih baza podataka (npr. MySQL, PostgreSQL) i NoSQL baza podataka (npr. MongoDB, Cassandra) je ključno. Inženjeri podataka moraju biti vešti u pisanju SQL upita i dizajnu baza podataka.
• ETL procesi: Znanje alata za ekstrakciju, transformaciju i učitavanje podataka (ETL) kao što su Apache NiFi, Talend ili Informatica je važno za kreiranje tokova podataka.
• Big Data tehnologije: Poznavanje tehnologija kao što su Hadoop, Spark i Kafka značajno je za rad sa velikim setovima podataka i distribuisanim sistemima.
• Cloud platforme: Iskustvo sa cloud servisima kao što su AWS, Google Cloud Platform i Azure postaje sve značajnije, jer mnoge organizacije migriraju svoje podatke i procese na cloud.
• Komunikacija: Jasna komunikacija je ključna jer inženjeri često sarađuju sa različitim timovima, uključujući naučnike za podatke (data scientist), analitičare i poslovne korisnike. Oni moraju biti sposobni da objasne tehničke koncepte ne-tehničkoj publici.
• Rešavanje problema: Inženjeri se svakodnevno suočavaju sa tehničkim izazovima, zbog čega je sposobnost analitičkog razmišljanja i efikasnog rešavanja problema veoma važna.

Praktično iskustvo i usavršavanje

Pored formalnog obrazovanja, praktično iskustvo igra ključnu ulogu u razvoju veština neophodnih za uspešnu karijeru inženjera podataka. Stažiranje u kompanijama koje se bave analitikom ili obradom podataka, rad na konkretnim projektima iz stvarnog sveta i doprinos otvorenim izvorima (open source) mogu značajno unaprediti vaše tehničke kompetencije. Započinjanje karijere u srodnim oblastima, poput analitike podataka ili softverskog inženjeringa, pruža odličnu osnovu za prelazak u inženjerstvo podataka.

Kontinuirano učenje je takođe važno. Tehnologije u oblasti inženjerstva podataka brzo se menjaju, pa je važno stalno pratiti nove trendove, alate i metodologije, kao i učestvovati u relevantnim obukama. Ovakav pristup usavršavanju omogućava dugoročan uspeh u ovoj dinamičnoj i sve važnijoj profesiji.

Inženjeri podataka igraju nezamenljivu ulogu u modernim organizacijama koje se oslanjaju na podatke kao ključni resurs. Njihove veštine u kreiranju i optimizaciji sistema za obradu podataka omogućavaju tačnu analitiku i sigurnost informacija, što je neophodno za uspešno poslovanje. Uz stalno usavršavanje i praćenje novih tehnologija, inženjeri podataka ostaju na čelu digitalne transformacije, doprinoseći poboljšanju poslovnih procesa i donošenju informisanih odluka.