Notion AI – AI za produktivnost
Jedan od ključnih činilaca uspešne elektronske trgovine je mogućnost različitih informacionih sistema da funkcionišu zajedno i razmenjuju poruke bez neposrednog učešća čoveka, tj. osobina međuoperativnosti (interoperabilnosti).
Taj uslov nije jednostavno ostvariti, imajući u vidu izrazitu raznorodnost ne samo tehnoloških komponenti (hardvera, mrežne infrastrukture, operativnih sistema, baza podataka itd.) već i veliku raznovrsnost poslovnih procesa i, samim tim, i aplikacija koje ih podržavaju. Ova raznorodnost sistema je najveća prepreka za uspešan razvoj elektronske trgovine i korišćenje weba.
Međuoperativnost možemo definisati kao sposobnost deljenja i razmene informacija korišćenjem zajedničke sintakse i semantike s ciljem omogućavanja specifičnih funkcionalnih veza aplikacija. Vrlo često se koristi definicija iz Evropskog okvira interoperabilnosti (European Interoperability Framework – EIF v2.0): Sposobnost zasebnih i različitih organizacija da sarađuju u smeru postizanja zajednički korisnih i dogovorenih ciljeva, što uključuje razmenu informacija i znanja kroz poslovne procese koje podržavaju, putem razmene podataka između njihovih informaciono-komunikacionih sistema.
Efikasno elektronsko poslovanje nameće zahtev nesmetane razmene i ispravnog razumevanja informacija. Za realizaciju tog zahteva potrebno je definisati specifikacije i rešenja za ostvarivanje međuoperativnosti i koherentnosti odgovarajućih informacionih sistema. Pored toga, potrebno je obezbediti jedinstven način komunikacije između aplikacija sistema i spoljnih, poslovnih sistema u okviru zemlje, kao i na međunarodnom nivou.
U cilju minimizovanja transformacija pri razmeni podataka i efikasne i ispravne interpretacije prenetih podataka, poželjan je određen stepen kompatibilnosti između sistema koji razmenjuju informacije. Optimalan slučaj je da su entiteti koji učestvuju u procesu međusobnog elektronskog poslovanja usaglašeni sa standardima iz odgovarajućeg aplikacionog domena.
S obzirom na to da šeme baza podataka različitih poslovnih entiteta projektuju različiti projektanti, za očekivati je da svaki od njih ima svoje asocijacije, metodologije projektovanja, kao i viđenje problema. Samim tim, šeme baza podataka mogu imati različito opisane realne objekte. Takođe, moguće je koristiti različite sisteme za upravljanje bazama podataka koje imaju različito definisane osnovne tipove podataka, što može dovesti do neželjenih efekata prilikom razmene podataka. Konflikti između podataka mogu se javiti ne samo u samim podacima nego i na nivou šeme podataka.
Na nivou podataka konflikti se mogu javiti u obliku konflikta domena podataka, zbog različitog predstavljanja i interpretacije istih ili sličnih podataka. Na nivou šema podataka konflikti se javljaju kao razlike u logičkim strukturama, kao što su različiti entiteti, imena, ključevi, identifikatori i sl. To je posledica slabog poznavanja lokalnih šema, velikog broja lokalnih šema, kao i njihove brze promene. Pored ovih, postoje i drugi problemi koji su rešavani tokom razvoja elektroskog poslovanja i tehnologija koje se primenjuju.
Osnovu svih primenjivanih tehnologija predstavljaju EDI standardi, a najčešće primenjvane tehnologije su XML i ebXML. I EDI standardi i ove tehnologije imaju niz nedostataka koji u praksi onemogućavaju univerzalnost primene. Najnoviji pokušaj rešenja ovih problema jeste uvođenje univerzalnog poslovnog jezika (Universal Business Language, UBL) i njegove sve veće primene u mnogim državama sveta i našem okruženju.
Glavne prednosti ovog novog pristupa u svetu elektronske razmene podataka u odnosu na postojeće modele su što se po prvi put elektronski dokumenti definišu u skladu sa CCTS (Core Components Tehnical Specification) i što je napravljen otvoreni besplatni standard. UBL jezik je univerzalni jezik za kreiranje dokumenta i dozvoljava aplikacijama korisnika da međusobno komuniciraju bez izmene oblika poruka ili učešća čoveka.
UBL jezik omogućava lakši način razmene dokumenata između pošiljaoca i primaoca. Dokumenti su elektronski, XML datoteke, koje imaju standardnu strukturu koju prepoznaju sve aplikacije. Na ovaj način neće biti troškova za papir, prevoz i prenos i više neće biti potrebno unositi podatke u više različitih informacionih sistema.
Autor: dr Slobodan Obradović
Povezane vesti
