Uticaj društvenih mreža na omladinu

Poznato je da 10–20 procenata dece i adolescenata ima problem sa mentalnim zdravljem i da ti poremećaji imaju nepovoljne posledice na razvoj adolescenata u pogledu odustajanja od škole, loših društvenih odnosa, povećanog rizika od zloupotrebe supstanci, pa čak i mogućnosti samoubistava [1–2]. Kako su ovi podaci uznemirujući, veoma je važno otkriti šta dovodi do takvih poremećaja. Postoje autori koji nalaze vezu između ovakvih poremećaja i korišćenja društvenih mreža.

Sa jedne strane, društvene mreže pomažu omladini da izraze svoje misli i osećanja i da dobiju društvenu podršku koju komunikacijom licem u lice ne bi tako lako dobili [3–4]. Mogućnost da se putem društvenih mreža ojačaju veze sa već postojećim prijateljima i lakše steknu novi prijatelji smanjuje socijalnu izolaciju i usamljenost i indirektno poboljšava mentalno zdravlje [5]. Sa druge strane, veliki broj autora navodi postojanje negativnih uticaja na zdravlje omladine. Taj loš uticaj se ogleda u vidu psiholoških poremećaja u vidu depresije i psihičkog stresa kod dece i adolescenata [6–7].

Adolescencija je veoma osetljiv period u kom se formira lični i društveni identitet. Kako današnji adolescenti veliki deo vremena provode na društvenim mrežama, one imaju jak uticaj na njihov razvoj. Zbog osetljivosti pritiska vršnjaka adolescenti možda neće izbeći potencijalno štetne efekte korišćenja društvenih mreža i, shodno tome, oni su u većem riziku od razvoja mentalnog poremećaja [7–8].

Uticaj društvenih mreža na adolescente je veoma kompleksan i mora se posmatrati kroz četiri uobičajena domena izloženosti društvenim mrežama: vreme provedeno na njima, aktivnost, ulaganje truda i zavisnost. U zavisnosti od izloženosti svakom od četiri domena, postojaće manja ili veća mogućnost negativnog uticaja na adolescente [9]. Ta složenost odnosa društvenih mreža i problema mentalnog zdravlja se ogleda i u tome da je teško utvrditi direktan uticaj, dok je indirektan uticaj lakše uočljiv. Na primer, preterano korišćenje društvenih mreža izaziva zavisnost koja vodi u nesanicu, koju autori najčešće povezuju kao posrednika odnosa između upotrebe društvenih mreža i depresivnog raspoloženja [10–11].

Određeni stavovi ili ponašanja (npr. društveno poređenje, aktivna ili pasivna upotreba društvenih mreža, motivi za korišćenje društvenih mreža) mogu imati veći uticaj na simptome depresije, anksioznosti i psihičkog stresa od učestalosti korišćenja društvenih mreža ili broja prijatelja na mreži.

Razlozi zbog kojih društvene mreže mogu korisnike činiti nesrećnim [12]:

1. Nedostatak interakcije licem u lice

Sadašnja generacija troši mnogo manje vremena na lično povezivanje sa svojim vršnjacima, a više na povezivanje putem društvenih mreža. Porast depresije je posledica toga što su veze koje korisnici društvenih mreža formiraju elektronski emocionalno manje zadovoljavajuće, zbog čega se osećaju društveno izolovano. Izuzetak je kod korisnika društvenih mreža koji intenzivno komuniciraju van mreže, kao i preko društvenih mreža – ne pokazuje se porast simptoma depresije kao kod onih koji manje komuniciraju lično.

2. Društvene mreže i percipirana izolacija

Društvena izolacija je stanje u kojem pojedincu nedostaje osećaj društvene pripadnosti, istinskog angažmana sa drugima i ispunjenih odnosa. Postoji strah od propuštanja. Čovek je zaokupljen brigom zašto nije pozvan na zabavu koju gleda na Instagramu ili pazi da ne propusti nijednu objavu prijatelja.

3. Društvene mreže i samopoštovanje

Pošto ljudi imaju tendenciju da prikažu najpozitivnije aspekte svog života na društvenim mrežama, moguće je da pojedinac veruje da je njegov život lošiji u poređenju sa pažljivo konstruisanim pozitivnim životima prijatelja prikazanih na društvenim mrežama. Videlo se da to može dovesti do nižeg samopoštovanja i depresije. Još jedan uzrok porasta depresije je gubitak samopoštovanja, posebno kod adolescenata, kada se negativno upoređuju sa vešto prerađenim slikama onih koji izgledaju lepše, mršavije, popularnije i bogatije. Zaista, Instagram se u istraživanjima vodi kao platforma koja najčešće kod mladih ljudi stvara osećaj anksioznosti, depresije i zabrinutosti zbog imidža tela.

4. Manjak zdrave aktivnosti

Drugi izvor depresije može biti ono što adolescenti ne rade dok provode vreme na društvenim mrežama, uključujući fizičku aktivnost i stvari koje stvaraju osećaj postignuća, poput učenja novih veština i razvijanja talenata. Ako se provodi mnogo vremena na telefonu, ima se manje vremena za aktivnosti koje mogu izgraditi samopouzdanje, osećaj postignuća i povezanost.

5. Poremećena koncentracija

Još jedna stvar koju ometaju društvene mreže je proces izrade domaćih zadataka i drugih zadataka koji zahtevaju koncentraciju. Uobičajeno je da se tinejdžeri druže sa prijateljima na društvenim mrežama dok uče. Iako uspevaju da obave više zadataka, dokazano je da to smanjuje učenje i učinak. Multitasking generalno nije moguć. Ono što je rezultat je jednostavno prebacivanje između dva zadatka prilično brzo. Postoji trošak za mozak. A sa lošijom koncentracijom i stalnim prekidima, domaći zadatak traje znatno duže nego što bi trebalo, smanjujući slobodno vreme i povećavajući stres.

6. Nedostatak sna i depresija

Jedan od važnih faktora koji doprinose depresiji je poremećaj sna koji mogu izazvati ili pogoršati društvene mreže. Istraživanja pokazuju da 60 procenata adolescenata gleda u svoje telefone u poslednjem satu pre spavanja, da u proseku spavaju sat vremena manje od svojih vršnjaka koji ne koriste svoje telefone pre spavanja.

7. Sajbermaltretiranje

Maltretiranje kom su korisnici društvenih mreža veoma lako izloženi takođe može doprineti depresiji i anksioznosti. Sve veća pozornost usmerena je i na trgovinu korisničkim podacima na internetu.

Literatura

Gore, F. M., Bloem, P. J., Patton, G. C., Ferguson, J., Jospeh, V., Coffey, C., … Mathers, C. D. (2011). Global burden of disease in young people aged 10–24 years: A systematic analysis. Lancet, 377, 2093–2102.
Hetrick, S. E., Cox, G. R., Witt, K. G., Bir, J. J., & Merry, S. N. (2016). Cognitive behavioural therapy (CBT), third-wave CBT and interpersonal therapy (IPT) based interventions for preventing depression in children and adolescents. Cochrane Database of Systematic Reviews (Online), 9, 8.
Deters, F. G., & Mehl, M. R. (2013). Does posting facebook status updates increase or decrease loneliness? An online social networking experiment. Social Psychological and Personality Science, 4(5), 579–586.
Lenhart, A., Smith, A., Anderson, M., Duggan, M., & Perrin, A. (2015). Teens, technology and friendships. Retrieved from http://www.pewinternet.org/2015/08/06/teens-technology-and-friendships/
O’Keeffe, G., & Clarke-Pearson, K.; Council on Communications and Media. (2011). The impact of social media on children, adolescents and families. Pediatrics, 124, 800–804.
McCrae, N., Gettings, S., & Purssell, E. (2017). Social media and depressive symptoms in childhood and adolescence: A systematic review. Adolescent Research Review. doi:10.1007/s40894-017-0053-4
Marino, C., Gini, G., Vieno, A., & Spada, M. M. (2018). The associations between problematic Facebook use, psychological distress and well-being among adolescents and young adults: A systematic review and meta-analysis. Journal of Affective Disorders, 226, 274–281.
Baker, D. A., & Algorta, G. P. (2016). The relationship between online social networking and depression: A systematic review of quantitative studies. Cyberpsychology, Behavior, and Social Networking, 19(11), 638–648.
Keles B., McCrae N., Grealish A. (2020). A systematic review: the influence of social media on depression, anxiety and psychological distress in adolescents, International Journal of Adolescence and Youth, 25:1, 79-93, DOI: 10.1080/02673843.2019.1590851
Li, J.-B., Lau, J. T. F., Mo, P. K. H., Su, X.-F., Tang, J., Qin, Z.-G., & Gross, D. L. (2017). Insomnia partially mediated the association between problematic Internet use and depression among secondary school students in China. Journal of Behavioral Addictions, 6(4), 554–563.
Vernon, L., Modecki, K. L., & Barber, B. L. (2017). Tracking effects of problematic social networking on adolescent psychopathology: The mediating role of sleep disruptions. Journal of Clinical Child and Adolescent Psychology, 46(2), 269–283.
Thapa R., Subedi S., Social Media and Depression, J Psychiatrists’ Association of Nepal Vol.7, No.2, 2018.