Notion AI – AI za produktivnost
Šta je to novo u umetnosti 21. veka? U ovom tekstu ću se dotaći samo jednog oblika nove umetnosti koja pripada širem pojmu – digitalnoj umetnosti. Digitalne tehnologije omogućavaju umetnicima da istražuju novo polje estetike, estetike baza podataka (Database Aesthetics), ali i vizuelizacije podataka. Korišćenje podataka u umetnosti koja koristi tradicionalne materijale za rad (slikarstvo, vajarstvo, grafika) nije novija tendencija već je uvek bila moguć izvor informacija za koncept umetničkog dela. Ukoliko biste se bavili temom ekologije, mogli ste za potrebe svog projekta da koristite podatke o potrošnji plastičnih kesa ili zagađenja vazduha i da na osnovu tih podataka kreirate umetničko delo koje će, na jedan drugačiji način, vizuelno prikazati sakupljene podatke sa ciljem slanja poruke koja treba da pozove društvo na odgovornost. Ali cilj nije bio prikaz podataka već kreiranje nove vizuelne celine.
Sa dolaskom digitalnih tehnologija, stvara se nova vrsta umetnosti koju poznajemo pod nazivom digitalna umetnost. U digitalnu umetnost spadaju sajberumetnost, algoritamska umetnost, multimedijalna umetnost, kompjuterska umetnost, softverska umetnost, generička umetnost i data umetnost (Data Art). Ako do sada niste čuli za Data Art (u nastavku teksta data umetnost), sigurna sam da ste čuli za Big Data (velike podatke). U poslednjih trideset godina najaktuelnijom umetnošću se smatra ona koja koristi najsavremenije alate i tehnike u stvaranju umetničkog dela. Data umetnost proizlazi iz spoja statistike, informatike i dizajna stvarajući statičke ili interaktivne vizuelne predstave velikih podataka.
To znači da je osnovni gradivni element ove umetnosti podatak, specifično digitalni podatak, koji se prevodi u kognitivno, fizičko i/ili sublimno umetničko delo. Pojam data umetnost ne treba zameniti ili izjednačiti sa pojmom vizuelizacija podataka (Data Visualisation). Kako bismo razlikovali vizuelizaciju podataka od data umetnosti, definisaćemo oba pojma. Vizuelizaciju podataka treba razumeti kao grafički prikaz informacija na što jednostavniji i što razumljiviji način. Cilj ovakvih grafičkih prikaza jeste reprezentacija i analiza podataka koja na vizuelan način stvara direktnu i smislenu objektivnu interpretaciju. Možemo sa sigurnošću reći da je objektivnost prikazanih podataka jedan od ciljeva ovakve prakse.
U data umetnosti veliki podaci se sakupljaju, kontekstualizuju i ispituju kroz različite naučne i umetničke discipline. Data umetnost je uvek algoritamska i ne zahteva naraciju, pa čak ni vizuelizaciju, jer ona može biti proces, može biti performans. Ona može biti rezultat greške, ona može da trivijalizuje i da laže. Ona je sama po sebi jedan sistem i nju stvara umetnik. Manifestacija podataka može biti u raznim oblicima, od tekstualnog sadržaja, preko prostornog prikazivanja, sintetizacije zvuka, performansa i koncepata, do čulnih nadražaja i fizičkih objekata.
Literatura:
- Freeman, J. 2018. Defining Data as an Art Material. Queen Mary University of London: https://qmro.qmul.ac.uk/xmlui/handle/123456789/31793?show=full
- Gorgia Lupi, Stefania Posavec, Dear Data, Princeton Architectural Press, New York, 2016.
- Giovanni Schiuma, Daniela Carlucci, Big Data in the Arts and Humanities Theory and Practice, Boca Raton: Taylor & Francis, 2018.
- Rob Kitchin,The Data Revolution: Big Data, Open Data, Data Infrastructures and Their Consequences, SAGE Publications, 2014.
- Simon Penny, Making Sense: Cognition, Computing, Art, and Embodiment, The MIT Press, 2017.
Povezane vesti
