Notion AI – AI za produktivnost
Šifrovanje podataka ili komunikacionih kanala predstavlja neizostavan metod zaštite savremenih informacionih tehnologija. Bilo da je reč o običnom razgovoru putem mobilnog telefona, pretraživanju na internetu, upravljanju IoT uređajem ili nekom vidu elektronskog poslovanja, kao što je korišćenje elektronskog bankarstva, primenjuju se kompleksne kriptografske metode i algoritmi koji štite svaku našu reč. Kriptografija je odigrala značajnu ulogu tokom II svetskog rata, po nekim procenama čak odlučujuću po njegov ishod, i od tada predstavlja značajnu naučnu disciplinu koja se kontinuirano razvija i unapređuje. Ipak, šifrovati poruku pomoću nekog od mnogobrojnih razvijenih algoritama nije jedini način da se sakrije sadržaj poruke od drugih.
Da li ste čuli za steganografiju? To je jedna interesantna tehnika sakrivanja informacija. Za razliku od šifrovanja, koje sprovodi kompleksne transformacije podataka kako bi ih učinilo nečitljivim, steganografija predstavlja tehniku skrivanja tajnih poruka na takav način da niko, izuzev pošiljaoca i primaoca, kome je poruka namenjena, ne može ni da nasluti postojanje poruke. Izraz steganografija potiče od grčkih reči steganos – skriveno i graphia – pisanje. Medijum na kome je poruka skrivena može biti javno dostupan svima, ali samo neko ko zna za postojanje skrivene poruke će primeniti odgovarajuću tehniku da je izdvoji.
Kako funkcioniše steganografija
Slično kriptografiji, primena steganografije ima značajnu i zanimljivu primenu u istoriji. U vreme antičke Grčke za pisanje su se koristile voštane ploče, koje su se sastojale od drvenih kalupa prelivenih voskom. Prve steganografske tajne poruke bile su izrezbarene na drvenom kalupu pre nego što bi se on prelio voskom na kome je bilo upisano nešto drugo. Nevidljivo mastilo obeležilo je steganografiju u prošlom veku, barem u maštovitoj filmskoj industriji. Pisanje teksta tako da se skrivena poruka dobija čitanjem svakog drugog reda teksta ili svake prve rečenice u pasusu predstavlja primer maštovitog prikrivanja poruka.
Moderna steganografija fokusirana je na digitalni oblik. Kao prenosni medijum, koristi digitalne fotografije, video i audio zapise, HTML (engl. HyperText Markup Language) stranice itd. Prednost ove tehnike u odnosu na kriptografiju ogleda se u tome što poruke ne privlače pažnju na sebe. U zavisnosti od vrste medijuma za skrivanje, steganografija se može podeliti na steganografiju teksta i slika, zatim na video, audio i mrežnu steganografiju. Najčešći oblik steganografije zasniva se na skrivanju informacija unutar slike. To se postiže izmenom piksela slike na način koji nije vidljiv ljudskom oku. Na primer, poruka se može kodirati tako što će se neznatno promeniti boja određenih piksela ili menjati redosled piksela u određenom uzorku. Slika koja nastane kao rezultat tog procesa izgleda identično kao originalna, ali sadrži skrivene podatke koji se mogu izdvojiti samo primenom odgovarajuće tehnike za dekodiranje.
Drugi, lako primenljiv vid steganografije uključuje skrivanje podataka unutar audio-datoteka. Slično kao kod slika, sprovode se izvesne izmene audio-datoteke na način koji je neprepoznatljiv ljudskom uhu. Na primer, poruka se može kodirati tako što će se izvršiti modulacija određenih signala unutar audio-datoteke manipulisanjem amplitude, faze ili frekvencije. Steganografija se može koristiti u kombinaciji sa šifrovanjem kako bi se obezbedio dodatni sloj sigurnosti. Šifrovanjem poruke i njenim sakrivanjem unutar neke uobičajene datoteke poruka se prikriva i štiti od neovlašćenog pristupa.
Želite da probate? Preuzmite sliku iz naslova ovog članka. Besplatan onlajn alat za steganografiju možete naći na ovom linku. Izaberite opciju Host-image, učitajte preuzetu datoteku, označite opciju Decode this image instead i kliknite na dugme Steganogra-fy.
Primena i ograničenja steganografije
Steganografija ima mnogo praktičnih primena. Jedna od najčešćih komercijalnih primena je digitalni vodeni žig, koji podrazumeva ugradnju skrivene poruke, odnosno određenog koda unutar neke slike, video ili audio datoteke kako bi se označio autor ili vlasnik datoteke. Ovo se često koristi u muzičkoj i fotografskoj industriji, gde umetnici i fotografi žele da osiguraju da njihov rad ne bude korišćen bez odgovarajućeg navođenja autora ili finansijske naknade. Filmska industrija i kablovski operatori obeležavaju video-sadržaj primenom digitalnog vodenog žiga kako bi otkrili izvor piratskog sadržaja na internetu.
Kao što smo već videli, steganografija se može koristiti za skrivanje informacija, gde se osetljivi podaci prikrivaju unutar uobičajenih datoteka. Ovaj princip se koristi u špijunaži i tajnom komuniciranju. Tokom ratova steganografija se koristila za prenos tajnih poruka između vojnih operativaca, a otkriveno je da terorističke organizacije često koriste ovu tehniku kako bi sakrile svoju komunikaciju od vlasti.
Iako steganografija ima raznovrsnu primenu, postoje određeni izazovi i ograničenja prilikom njene upotrebe. Jedan od glavnih izazova je balansiranje količine skrivenih podataka i izobličenja uvedenih u izvornu datoteku. Previše podataka integrisanih u fajl nosilac dovodi do izobličenja koja mogu izgledati sumnjivo i biti lako otkrivena. S druge strane, postoji mogućnost gubitka ili oštećenja sakrivenih podataka tokom prenosa ili neke vrste obrade poput kompresije, konverzije u drugi format ili modifikacije na bilo koji način.
Zaključak
Steganografija je veoma zanimljiva tehnika prikrivanja podataka koja se može koristiti u različite svrhe i na različite načine – od digitalnog vodenog žiga radi zaštite autorskih prava, do skrivanja informacija, tajne komunikacije i špijunaže. Uspešno se koristi već vekovima, dok je njena upotreba danas pre svega usmerena na digitalni oblik i primenu informacionih tehnologija. Na internetu postoje mnogobrojni besplatni alati koji korisnicima omogućavaju da naprave svoje steganografske fajlove, bez poznavanja samog algoritma i načina rada. Istražite ovu zanimljivu tehniku, pošaljite nekom skrivenu poruku i objasnite mu kako može da je pročita. Vodite računa da ne dođe do oštećenja sakrivenih podataka tokom prenosa, odnosno da program, mobilna ili veb aplikacija kojom šaljete steganografski fajl kompresijom ili nekom drugom izmenom ne utiče na skrivenu poruku. Srećno skrivanje podataka!
Autor: Srđan Barzut
Povezane vesti
