Uvod u svet poznatih AI softvera
Veštačka inteligencija je jedna od najaktuelnijih tema u vremenu u kome živimo i radimo, iz razloga što menja sve oko nas na neočekivane načine. Mnogi poslovni procesi se pojednostavljuju i menjaju, a promenama su svakako obuhvaćeni i kreativni i umetnički poslovi. U oblasti muzike, veštačka inteligencija je našla svoju primenu u generisanju muzike, za potrebe plasiranja i konzumiranja muzike, kao i u polju teorije i digitalne obrade zvuka.
Generativna veštačka inteligencija: Kompozitor novog doba
Generativna veštačka inteligencija je dizajnirana da generiše nove podatke, u šta spadaju tekstovi i drugi multimedijalni sadržaji kao što je muzika. Za potrebe generisanja muzike, koriste se modeli mašinskog učenja, koji su obučavani na ogromnoj kolekciji dostupnih muzičkih dela, raznih žanrova i izvođača. Tako obučeni modeli mogu da „komponuju” muziku sa stilovima i muzičkim strukturama koje zvuče kao da ih je komponovao čovek. Savremeni muzički generatori mogu da kreiraju muziku bilo kog muzičkog pravca, da oponašaju stilove pojedinih muzičara i da proizvode muziku u bilo kom raspoloženju.
Sistemi za preporuke: Muzika koja razume vaš ukus
Veštačka inteligencija ima svoju primenu i u sistemima za preporučivanje muzike. Sistemi za preporučivanje su svoju uobičajenu primenu našli u marketingu, za potrebe preporučivanja dodatnih proizvoda potrošačima. Isti ti sistemi se svakako primenjuju i na raznim servisima koji se bave emitovanjem muzičkih numera.
Kontrola glasa: Savršenstvo zvuka uz pomoć tehnologije
Posebna oblast primene veštačke inteligencije u muzici obuhvata sisteme za kontrolu glasa. Ovi sistemi funkcionišu tako što analiziraju visinu i boju vokala i pružaju alate koji omogućavaju da se vrše izmene tako što omogućavaju pravljenje složenih harmonija i potpunu promenu melodije vokala, bez gubitka prirodne boje glasa.
Teorija i digitalna obrada zvuka: Nove mogućnosti veštačke inteligencije
Pored svega navedenog, i u polju teorije i digitalne obrade zvuka, veštačka inteligencija ima svoju široku primenu.
Primer iz prakse: Bitlsi i oživljeni glas Džona Lenona
Jedan od primera primene veštačke inteligencije u oblasti muzike je poslednja „nova” pesma grupe Bitlsi, pod nazivom „Now And Then”. U ovoj pesmi je oživljen neobjavljeni demo snimak Džona Lenona. Prilikom nastajanja ove muzičke numere, veštačka inteligencija nije korišćena za generisanje, već za restauraciju starog snimka. Iz demo snimka je izolovan glas Džona Lenona, koji je bio pomešan sa zvukom klavira i sa drugim zvucima na sačuvanom snimku. Ranije, ovaj snimak je bio neupotrebljiv. Na opisani način je nastala poslednja objavljena pesma koja uključuje sva četiri člana grupe Bitlsi i to je istovremeno i prva i jedina njihova pesma koja je objavljena u 21. veku.
Eksperiment na ITS-u: Od teksta do muzike
Na ITS-u, Visokoj školi strukovnih studija za IT, profesori i studenti su eksperimentisali sa generisanjem muzičkih numera. Generisano je nekoliko verzija pesme za zadatim sledećim tekstom:
Studying AI at ITS so bright,
Where knowledge blooms and dreams take flight.
With code and logic, minds unite,
Creating futures, full of light.
In digital realms, we craft and play,
Multimedia magic leads the way.
At ITS, we dream and steer,
Shaping the world we hold so dear.
Muzika iz slike: Kako zvuči logo naše škole?
Osim toga, napravljen je i eksperiment pravljenja muzike na osnovu date slike, tako što su vrednosti piksela, koje označavaju boje, mapirane u talasne dužine i na osnovu frekvencije su pretvorene u tonove. Dobijena „muzika” nije onakva na kakvu smo navikli, ali smo imali priliku da čujemo kako „zvuči” logo naše škole u različitim tonalitetima i skalama. 🙂
Izazovi i dileme: Veštačka inteligencija i ljudska kreativnost
Veštačka inteligencija omogućava da kompozitori, muzičari i tekstopisci mogu da generišu sadržaj za nekoliko sekundi, da sintetizuju vokale i druge zvukove, da razdvoje elemente iste numere i još mnogo toga. Sa druge strane, kompozitori koji slušaju mašinski generisana muzička dela se osećaju uznemireno, jer je veštački generisana muzika napravljena bez inspiracije koju ima kompozitor prilikom stvaranja muzičkog dela. Pored toga, postoji zabrinutost zbog nedostatka kontrole sopstvene digitalne slike, kao što je snimak glasa. Takođe, primetan je i nagli porast broja pesama koje je generisala veštačka inteligencija, gde može samo da se pretpostavi da će njihov broj vremenom samo da raste.
Balans između tehnologije i umetničke inspiracije
Veštačka inteligencija može da bude veoma koristan resurs za sve one koji se bave muzikom. Oni koji koriste njene prednosti, imaće priliku da se istaknu i da prošire sopstvene mogućnosti, ali veštačka inteligencija ne treba da zameni ljudsku kreativnost. Pronalaženje ravnoteže između tehnologije i umetničke inspiracije treba da bude ključno kada se koristi veštačka inteligencija u oblasti muzike.
AUTOR: prof. dr Đorđe Petrović, ITS
Povezane vesti
