Kristina Tešić: Iz studentske klupe do sveta digitalne kreativnosti.
Najnoviji izveštaj američkog Bureau of Labor Statistics (BLS) pokazuje da su poslodavci u maju 2025. godine objavili čak 7,8 miliona novih oglasa za posao – što je najviši broj od novembra prošle godine. Ovo bi moglo da bude dobar znak i za domaće tržište, koje sve više prati globalne trendove. Ako si još deo sektora koji ne poznaje tržišne granice, kao što je IT sektor, ceo svet je tvoje tržište rada.
U vremenima kada radna angažovanost opada, sve je više ljudi koji se osećaju zarobljeno na poslu. U toj klopci svakodnevice, često se javlja ideja: “Možda mi samo treba bolja titula.” Ali da li zaista treba juriti zvučan naziv ili tražiti dublji smisao u onome što radimo?
O ovoj dilemi često razmišljam kada razgovaram sa studentima, kolegama, pa i sobom. I zato mi je posebno odjeknula poruka Jennifer Dulski, predavačice sa Stanforda i osnivačice kompanije Rising Team, koja tvrdi da veliki broj ljudi zapravo ne zna šta tačno želi da radi – već samo zna kako želi da izgleda njihov LinkedIn naslov.
Zašto toliko težimo titulama?
Odgovor je jednostavan, ali snažan: želimo priznanje. Naslovi su način da drugima – i sebi – dokažemo da vredimo. Ali istina je da, kada pogledamo šta nas zaista pokreće na poslu (kao što su svrha, ljudi s kojima radimo, fleksibilnost, čak i plata), status i zvučni naziv gotovo nikada nisu na vrhu liste.
Šta zapravo želiš da radiš svaki dan?
Kada neko kaže da želi da bude direktor ili menadžer, često postavljam kontra-pitanje: “Kako izgleda tvoj idealan radni dan?” Jer nije poenta da budemo impresionirani sobom, već da budemo zadovoljni sobom. Čak i popularna pozicija poput CEO često podrazumeva aktivnosti koje većina ljudi zapravo ne voli – od stalnog prodavanja vizije do prikupljanja sredstava i rešavanja konflikata.
Pronađi ono što te prirodno pokreće
Gallup je davno razdvojio dve ključne stvari: veštine (ono što znaš) i talente (ono što ti lako ide). Ljudi su najuspešniji kada rade ono što im dolazi prirodno i što im daje energiju. Da bi to otkrio, razmisli: Šta si voleo da radiš kao dete? Šta te je tada činilo srećnim? Upravo te tragove treba pratiti i danas.
Recimo, ako si kao dete organizovao porodične izlete, moguće je da ćeš se danas pronaći u vođenju projekata. Ako si stalno nešto crtao, možda tvoj poziv nije u tabelama, već u dizajnu. A ako si voleo da pričaš pred drugima, tu je tvoj trag – komunikacije, predavanja, javni nastupi, marketing?
U čijim rukama je tvoja karijera?
Jennifer Dulski, predavač na Stanfordu, ukazuje da mnogi ljudi jure titule, ne zato što ih one istinski motivišu, već zato što im daju osećaj vrednosti u očima drugih. Ipak, istinska karijerna ispunjenost ne dolazi iz impresivnih naziva, već iz svakodnevnih zadataka koji nam donose energiju, a ne iscrpljenost.
Pitanje koje bismo svi trebalo da postavimo sebi nije: “Šta želim da piše na mojoj vizitkarti?”, već: “Kako želim da izgleda moj radni dan?”
Možda je upravo sada pravi trenutak da razmislimo o sopstvenoj karijeri – ne kao o trci za pozicijama, već kao o maratonu usklađenosti između naših veština, vrednosti i svakodnevnog rada. Bilo da se nalazite na početku karijere, menjate sektor ili razmišljate o preduzetničkom putu – tržište rada se menja. Ne nužno brzo. Ali sigurno.
I zato, dok čekamo sledeći izveštaj, vredi zapitati se: Kuda ja želim da idem? Jer otvaraju se vrata – ali samo mi znamo koja od njih su prava za nas.
Na kraju, najvažnija poruka: iako ne možeš da kontrolišeš sve što se dešava u kompaniji u kojoj radiš, mnogo toga ipak jeste u tvojim rukama. Učenje, razvoj, razmišljanje o sledećem koraku – sve to zavisi samo od tebe.
Zato – ne juri titulu. Juri svrhu. Juri ono što ti daje snagu da ustaneš svakog jutra sa osećajem da tvoj posao nije samo ono što piše na vizitkarti, već ono što tebe pokreće iznutra. ITS je tu da ti pomogne da prepoznaš svoje talente i veštine i da razviješ svoju karijeru.
Povezane vesti
