Od developera do lidera – kako se gradi karijera u IT menadžmentu
Kroz istoriju, mnoge od ideja koje su promenile svet dočekane su podsmehom, nepoverenjem ili čak osudom. Ljudi su ih smatrali besmislenim, nepraktičnim ili opasnim. A ipak – upravo su te ideje oblikovale našu svakodnevicu.
Evo prvih 10 izuma koji su dokazali da su skeptici bili u krivu:
1. Viljuška
U srednjovekovnoj Evropi, hrana se uglavnom jela rukama ili kašikom. Kada su vizantijske princeze, Teofano i kasnije Marija Argiropoulaina, donele običaj korišćenja viljuške, izazvale su šok i podsmeh. Smatralo se da je to luksuzna i nepotrebna navika, pa čak i uvreda božjoj volji jer su ljudi „rođeni sa prstima“. Tek u 16. veku viljuška je postala popularna u Italiji, a široko prihvaćena u Evropi tek u 18. veku. Danas je nezamislivo sesti za sto bez nje.
2. Štampana mašina
Johannes Gutenberg 1440. godine konstruisao je prvu štamparsku mašinu u Nemačkoj. Njegov izum je omogućio brzo umnožavanje knjiga i znanja, ali naišao je na veliki otpor. Kritičari su tvrdili da će štampane knjige biti nekvalitetne, da će širiti „opasne ideje“ i čak da će dovesti do gubitka posla monasima prepisivačima. Danas se upravo Gutenbergova presa smatra početkom moderne epohe i temeljem širenja znanja.
3. Kišobran
Kada je Jonas Hanway sredinom 18. veka prošetao londonskim ulicama s kišobranom, bio je zasmejavan, gađan smećem i čak napadnut od kočijaša, jer su se plašili da će im propasti posao u kišne dane. Kišobran se u to vreme smatrao „ženskim modnim dodatkom“ i znakom slabosti kod muškaraca. Hanway nije odustao i istrajno ga je koristio sve dok društvo nije prihvatilo praktičnost ove ideje. Danas kišobran poseduje skoro svaka osoba na planeti.
4. Konzervirana hrana
Napoleon je 1795. godine ponudio nagradu onome ko pronađe način da hrana ostane sveža tokom ratova. Francuski poslastičar Nikola Aper osmislio je metod čuvanja hrane u staklenim bocama, a kasnije i u limenkama. Međutim, nije bilo otvarača za konzerve, pa su ljudi morali da ih otvaraju čekićima i noževima. Ideja je zato dugo bila nepraktična i ismevana. Tek kada su otvarači uvedeni, konzervirana hrana postala je ključni deo ishrane širom sveta.
5. Vakcine
Kada je Edvard Džener 1796. godine otkrio da inokulacija sa virusom kravljih boginja štiti ljude od smrtonosnih malih boginja, reakcije su bile burne. Ljudi su ga optuživali da „kvari božju volju“, a satirični crteži prikazivali su vakcinisane ljude kako izrastaju u krave. Ipak, upravo je njegov pronalazak postao osnova imunologije. Danas znamo da su vakcine spasle više života nego bilo koji drugi medicinski izum.
6. Parna lokomotiva
U prvoj polovini 19. veka, kada su vozovi počeli da prevoze putnike brzinom od 30–50 km/h, mnogi su verovali da ljudsko telo ne može da izdrži toliku brzinu. Postojala su uverenja da će putnici „izgubiti dah“ ili da će žene „poludeti“ zbog prevelike brzine. Uprkos skepticizmu, parna lokomotiva postala je simbol industrijske revolucije i promenila transport zauvek.
7. Telefon
Aleksandar Grejam Bel 1876. godine dobio je patent za telefon. Kada je pokušao da proda svoj izum Western Union-u, njihov direktor ga je odbio uz reči: „Šta će nam ova električna igračka?“ Smatralo se da je nepotreban jer već postoje telegrafske poruke i kuriri. Danas je nezamislivo živeti bez telefona, a upravo je on otvorio put mobilnim uređajima i internetu.
8. Električna sijalica
Kada je Tomas Edison patentirao sijalicu 1879. godine, mnogi su smatrali da je to prevara. Kritičari su tvrdili da je suviše skupa, nepraktična i da nikada neće zameniti gasne lampe. Britanski parlamentarci su je čak nazvali „beskorisnim vatrenim priviđenjem“. Danas je sijalica univerzalan simbol inovacije i najčešće korišćen izum u svetu.
9. Frižider
Prvi frižideri početkom 20. veka bili su bučni, skupi i često kvarljivi. Ljudi su više verovali u stare metode poput soljenja i kiseljenja hrane. Industrija prirodnog leda, koja je tada bila druga po vrednosti u Americi, aktivno je kritikovala frižidere kao „nepotrebne i nesigurne“. Vremenom su uređaji postali praktičniji i dostupniji, a danas je frižider osnovni aparat svake kuhinje.
10. Letnje računanje vremena (DST)
Britansko-novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson 1895. godine predložio je da se satovi pomeraju kako bi se bolje koristilo dnevno svetlo. Njegovu ideju ismevali su kao „glupost“ i „igranje s vremenom“. Smatrali su da je nerealno menjati nešto što „postoje hiljadama godina“. Ipak, prve zemlje su usvojile DST početkom 20. veka, a danas ga koristi veliki deo sveta.
Pouka: Najveće inovacije često su ismevane u početku. Ali upravo te ideje koje su izgledale „ludo“ postale su stubovi savremenog društva.
Zato mi na ITS-u verujemo da je svaka velika promena počela od hrabre ideje. Kroz naše programe, kao što su Digitalno poslovanje i Menadžment u IT-u, podstičemo studente da razvijaju inovativno razmišljanje, preduzetnički duh i sposobnost da svoje ideje pretvore u uspešne projekte.
U svetu u kojem nove tehnologije oblikuju svakodnevicu, negovanje inovacija nije samo prednost – to je nužnost. Naši studenti uče kako da prepoznaju trendove, upravljaju projektima i kreiraju rešenja koja menjaju način na koji radimo i živimo.
Možda će baš neka vaša ideja, kao i mnoge nekada ismevane inovacije, jednog dana promeniti svet.
Povezane vesti
