10 izuma koji su nekada ismevani, a danas ih koristimo svakog dana
11. Bicikl
Prvi bicikl nastao je u Nemačkoj 1810-ih, ali je tek krajem 19. veka, s pojavom tzv. „safety bike“, ušao u masovnu upotrebu.
U početku je bio predmet podsmeha. Smatralo se da je to besmislena igračka za dokone bogataše, a žene koje su vozile bicikl bile su naročito izložene ruglu i satiričnim karikaturama. Čak su i ozbiljni mediji, poput The Washington Post i New York Sun, predviđali da će „bicikl nestati kao kratkotrajna moda“. Danas, bicikl je jedno od najrasprostranjenijih prevoznih sredstava na svetu – i sinonim za zdrav život.
12. Automobil
Krajem 19. veka, mnogi su verovali da će „konj ostati zauvek“. The Literary Digest 1899. godine pisao je da će auto uvek biti „luksuz za bogate“ i nikada neće zameniti bicikl. Čak je predsednik Michigan Savings Bank savetovao advokata Henrija Forda da ne ulaže u Ford Motor Company, jer je automobil „samo prolazna moda“. Danas je teško zamisliti svet bez automobila – industrija koja je promenila transport, ekonomiju i način života.
13. Film sa zvukom
Iako su prvi eksperimenti sa zvukom na filmu nastali još početkom 1900-ih, tek sa filmom The Jazz Singer (1927) počela je revolucija. Kritičari su bili neumoljivi – predsednik United Artists izjavio je da „govor ne pripada filmovima“, a neki glumci i reditelji verovali su da će zvučni film otjerati publiku. Danas je upravo zvuk ono što film čini jednim od najuticajnijih umetničkih i industrijskih fenomena.
14. Televizija
Kada je škotski pronalazač John Logie Baird 1926. predstavio prvi TV prijemnik, londonski urednici novina nazvali su ga „ludakom“. Čak i nakon Drugog svetskog rata mnogi su tvrdili da televizija „nema budućnost“. Darryl Zanuck, šef 20th Century Fox-a, 1946. je izjavio: „TV neće opstati više od šest meseci, ljudima će brzo dosaditi da zure u kutiju.“ Danas, televizija je postala jedan od najuticajnijih medija svih vremena.
15. Tupperware posude
Hemijski inženjer Earl Tupper izmislio je posude koje hermetički zatvaraju hranu, inspirisan – limenkom boje. U početku, proizvod je bio predmet podsmeha jer su se ljudi mučili da otvore posude, pa nisu shvatali njihovu vrednost. Tek zahvaljujući inovativnom modelu „Tupperware party“-ja u domovima širom Amerike, ovaj izum je osvojio tržište i postao simbol praktične svakodnevice.
16. Mobilni telefon
Prvi mobilni telefoni 1980-ih bili su ogromni, teški i preskupi – statusni simbol biznismena. Konsultantske kuće predviđale su da do 2000. godine u SAD neće biti više od milion korisnika. Umesto toga, broj je premašio 100 miliona. Čak je i Martin Cooper, „otac mobilnog telefona“, u početku bio skeptičan da će zameniti fiksne linije. Danas je mobilni telefon najrasprostranjeniji uređaj u istoriji čovečanstva.
17. Laptop
Kada su se pojavili 1980-ih, laptopovi su bili glomazni, skupi i sa slabim performansama. Novinar The New York Times-a Erik Sandberg-Diment 1985. napisao je da „prosečan korisnik nikada neće želeti da vuče računar okolo“. Danas laptop čini osnovni alat za rad, školu i zabavu, a tržište prenosivih računara vredi milijarde dolara.
Elektronska pošta nastala je još 1960-ih, ali čak i naučnici koji su radili na ARPANET-u (preteči interneta) smatrali su je „nevažnom funkcijom“. Tokom 1990-ih, mnogi su je smatrali prolaznim trendom. Britanski zvaničnici 1994. godine tvrdili su da nema potrebe da premijer ima email adresu jer „to nikada neće zaživeti“. Danas bez emaila ne možemo ni zamisliti posao, školu ili svakodnevnu komunikaciju.
19. Mikrotalasna rerna
Prvi mikrotalasi 1940-ih bili su ogromni, teški i preskupi – više ličili na industrijske mašine nego na kućne aparate. Ljudi su im se podsmevali i govorili da nikada neće ući u domove. Tek 1970-ih postale su pristupačne, a danas se koriste u skoro svakoj kuhinji na svetu.
20. Internet
Sredinom 1990-ih internet je često nazivao „modom za štrebere“. Čuveni članak u Newsweek-u 1995. godine predviđao je njegov krah, a Bob Metcalfe, izumitelj Etherneta, izjavio je da će „internet spektakularno implodirati do 1996.“ Kada se to nije desilo, pojavio se na konferenciji i pojeo sopstvene reči – bukvalno, blenderom samleo svoj članak i popio ga. Danas, internet je osnova globalne ekonomije i društva.
Pouka: Ono što danas smatramo nezamenjivim – internet, telefoni, televizija – nekada je izazivalo podsmeh i nevericu. Upravo zato, nikada ne treba potceniti snagu ideja koje na prvi pogled deluju „nemoguće“.
Na ITS-u negujemo upravo takav način razmišljanja. Kroz studijske programe poput Digitalnog poslovanja i Menadžmenta u IT-u, studenti uče kako da prepoznaju nove prilike, razvijaju projekte i vode timove u svetu koji se stalno menja.
Povezane vesti
