Home / Programi / Šta radi test analitičar?

Šta radi test analitičar?

Test analitičar (Software Test Analyst) učestvuje u procesu razvoja softvera, osiguravajući da softverski proizvodi ispunjavaju sve tehničke i poslovne zahteve pre nego što postanu dostupni krajnjim korisnicima. Njegove odgovornosti obuhvataju detaljnu analizu zahteva, planiranje i osmišljavanje test strategija, razvoj test slučajeva, procenu rizika i blisku saradnju sa razvojnim timom. Test analitičar je odgovoran za identifikaciju i dokumentovanje defekata, kao i za verifikaciju njihovih ispravki, čime direktno doprinosi kvalitetu i pouzdanosti softverskih rešenja.

Šta je testiranje softvera?

Testiranje softvera je proces ispitivanja i procene softverskog proizvoda kako bi se utvrdilo da li funkcioniše u skladu sa definisanim zahtevima, bez grešaka i u skladu sa očekivanjima korisnika. Ovaj proces igra značajnu ulogu u osiguravanju kvaliteta softvera, identifikaciji problema i smanjenju rizika povezanih sa njegovim korišćenjem.

Testiranje obuhvata niz metoda i pristupa, koji mogu biti manuelni ili automatizovani. Glavni ciljevi testiranja su otkrivanje grešaka, procena performansi, provera funkcionalnosti i verifikacija usklađenosti sa tehničkim specifikacijama. U zavisnosti od cilja, testiranje može biti funkcionalno, sigurnosno, testiranje performansi i testiranje korisničkog iskustva.

Testiranjem softvera bave se različiti stručnjaci, uključujući testere, inženjere za testiranje i test analitičare. Tester obavlja zadatke izvršavanja testova i dokumentovanja grešaka, dok inženjer za testiranje razvija automatizovane testove i alate. S druge strane, test analitičar ima širu ulogu koja uključuje analizu zahteva, identifikaciju rizika, definisanje strategije testiranja i osiguravanje da svi aspekti testiranja budu adekvatno pokriveni. Analitičar je odgovoran za planiranje i koordinaciju aktivnosti testiranja, čime doprinosi kvalitetnom i efikasnom procesu.

Proces testiranja započinje analizom zahteva i pripremom test planova i scenarija. Test slučajevi se kreiraju kako bi pokrili što veći broj potencijalnih situacija, uključujući očekivano ponašanje sistema, kao i neočekivane ili ekstremne slučajeve. Nakon izvršavanja testova, rezultati se analiziraju, a identifikovane greške se dokumentuju i prosleđuju razvojnim timovima na ispravku.

Osim identifikacije problema, testiranje softvera omogućava procenu stabilnosti i pouzdanosti proizvoda, kao i unapređenje korisničkog iskustva. Na taj način, testiranje osigurava da softver zadovoljava visoke standarde kvaliteta, smanjujući troškove i vreme potrebno za rešavanje problema u kasnijim fazama razvoja ili nakon puštanja u produkciju.

Zaduženja i odgovornosti test analitičara

Test analitičar odgovoran je za analizu i planiranje testiranja i osiguranje kvaliteta i pouzdanosti softverskog proizvoda. Ova uloga podrazumeva sprovođenje velikog broja aktivnosti od kojih su najvažnije:

1. Analiza zahteva: Jedan od osnovnih zadataka test analitičara jeste detaljna analiza softverskih zahteva. On analizira specifikaciju zahteva (SRS) kako bi razumeo funkcionalnosti koje softver treba da pruži i kako bi mogao identifikovati testabilne zahteve. Ovo uključuje proveru jasnoće, nedvosmislenosti i merljivosti zahteva.
2. Razvijanje test strategije i planova: Test analitičar izrađuje sveobuhvatnu strategiju i planove testiranja, definišući pristup testiranju, test tehnike i alate, kao i potrebne resurse. Test strategija uključuje različite vrste testiranja (funkcionalno, integraciono, regresiono, sigurnosno) i planiranje faza testiranja, osiguravajući da je proces usklađen sa zahtevima projekta.
3. Dizajn test slučajeva: Kreiranje test scenarija i test slučajeva ključni je deo posla. Test analitičar osmišljava scenarije koji obuhvataju sve aspekte funkcionalnosti softvera i razvija detaljne test slučajeve sa jasno definisanim ulazima, koracima i očekivanim rezultatima. Ovim pristupom se minimalizuju rizici od grešaka koje bi mogle dospeti do krajnjih korisnika.
4. Procena rizika: Procena rizika podrazumeva identifikaciju potencijalnih problema, poput tehničkih izazova, sigurnosnih ranjivosti i uskih grla u performansama. Na osnovu procene rizika, test slučajevi se prioritizuju kako bi najkritičniji delovi softvera bili detaljno testirani.
5. Saradnja i komunikacija: Test analitičar tesno sarađuje sa razvojnim timom, menadžerima projekta i drugim testerima. Ova saradnja omogućava identifikaciju problema, razumevanje zahteva i obezbeđivanje da su sve promene adekvatno testirane. Takođe, redovno izveštava o statusu testiranja i nalazi se u stalnoj komunikaciji sa relevantnim stranama.
6. Pregled i validacija: Test analitičar je odgovoran za pregled i validaciju test dokumentacije, uključujući test planove, scenarije i slučajeve. Validacija obezbeđuje usklađenost sa tehničkim zahtevima i poslovnim ciljevima, kao i da dokumentacija ispunjava potrebne standarde tačnosti i kompletnosti.

Koje veštine su neophodne?

Kako bi efikasno završio testiranja u okviru zadanih rokova i resursa, ali i obezbedio kvalitet softverskih proizvoda, test analitičar mora imati razvijene odgovarajuće tehničke i meke veštine. Neke od najvažnijih obuhvataju:

• Programiranje: Iako test analitičari ne moraju nužno biti programeri, osnovno razumevanje programskih jezika kao što su Java, Python ili C# može značajno olakšati rad. Ovo znanje omogućava razumevanje strukture koda, kao i pisanje jednostavnih skripti za automatizaciju testiranja. Automatizacija postaje sve važnija u testiranju, posebno kod velikih i kompleksnih projekata.
• Poznavanje test alata: Poznavanje alata za testiranje, kao što su Selenium, JIRA, QTP i LoadRunner, jedna je od najvažnijih veština. Ovi alati omogućavaju automatizaciju testova, praćenje defekata, izvođenje performansnih testova i efikasnije upravljanje procesom testiranja. Test analitičar bi trebalo da razume kada i kako primeniti odgovarajuće alate u zavisnosti od zahteva projekta.
• Razumevanje razvojnih procesa: Test analitičari često rade u okviru metoda razvoja softvera kao što su Agile i Scrum. Poznavanje ovih razvojnih metodologija pomaže im da shvate kako se testiranje uklapa u širi razvojni ciklus, omogućavajući bolje planiranje i koordinaciju aktivnosti.
• Analitičko razmišljanje: Analitičko razmišljanje je neophodno za identifikaciju potencijalnih problema i rizika u softveru. Test analitičar mora razumeti složene zahteve i arhitekturu sistema kako bi dizajnirao test slučajeve koji će osigurati pouzdanost i funkcionalnost proizvoda.
• Preciznost: Sposobnost uočavanja sitnih grešaka ili nedoslednosti ključna je za identifikaciju problema koji bi mogli negativno uticati na korisničko iskustvo ili funkcionalnost softvera. Preciznost je važna i tokom dokumentovanja nalaza testiranja.
• Komunikacione veštine: Efikasna komunikacija igra važnu ulogu u radu test analitičara. Ova veština omogućava jasnu razmenu informacija sa razvojnim timovima, menadžerima projekta i drugim interesnim stranama. Test analitičar mora biti u stanju da jasno prenese nalaze testiranja, predloži rešenja i obezbedi usklađenost sa ciljevima projekta.

Kako postati test analitičar

Većina test analitičara poseduje diplomu iz oblasti informatike, softverskog inženjeringa, informacionih tehnologija ili srodnih disciplina. Ove oblasti pružaju temeljno razumevanje programiranja, struktura podataka, algoritama i principa razvoja softvera. Tokom studija, studenti stiču teorijska i praktična znanja koja su ključna za analizu softverskih sistema i testiranje njihovih funkcionalnosti.

Osim formalnog obrazovanja, sticanje specijalizovanih sertifikata iz oblasti testiranja softvera može značajno unaprediti profesionalni profil kandidata. Sertifikati poput ISTQB (International Software Testing Qualifications Board) ili CSTE (Certified Software Tester) pružaju napredno razumevanje najboljih praksi i metoda testiranja. Poslodavci često vrednuju ove sertifikate jer garantuju visok nivo znanja i veština.

Karijerne perspektive

Karijera test analitičara pruža veliki broj mogućnosti za profesionalni razvoj, a praktično iskustvo igra ključnu ulogu u postizanju uspeha. Početnici često stiču osnovne veštine kroz učešće u projektima tokom studija, volontiranje ili stručne prakse, što im omogućava da se upoznaju s alatima kao što su Selenium, JIRA ili LoadRunner. Ovo iskustvo je dragoceno kao priprema za prve korake u industriji.

Karijera u testiranju softvera može započeti na sledećim početnim pozicijama:

• Manuelni tester (Manual Tester): Izvodi ručno testiranje softvera prema unapred definisanim test slučajevima i dokumentuje rezultate.
• Asistent u testiranju (Testing Assistant): Pruža podršku u pripremi i sprovođenju testova, često radeći pod nadzorom iskusnijih kolega.

S vremenom, kroz iskustvo i kontinuiranu edukaciju, test analitičari mogu napredovati na pozicije sa većim odgovornostima:

• Test analitičar (Software Test Analyst): Planira i dizajnira strategije testiranja, analizira zahteve i upravlja celokupnim procesima testiranja.
• SQA inženjer (Software Quality Assurance Engineer): Preuzima veću odgovornost, uključujući osiguranje kvaliteta kroz sve faze razvoja softvera.
• Stručnjak za osiguranje kvaliteta (Quality Assurance Specialist): Fokusira se na integraciju i optimizaciju procesa kontrole i osiguranja kvaliteta.
• QA analitičar (QA Analyst): Analizira potencijalne probleme kvaliteta i predlaže rešenja za unapređenje procesa razvoja.
• Menadžer za testiranje (Test Manager): Koordinira timovima za testiranje, upravlja strategijom, budžetom i resursima.
• Menadžer kvaliteta (Quality Manager): Definiše i implementira strategije kvaliteta na nivou organizacije.

Za one koji žele da dodatno razvijaju karijeru, opcije uključuju napredne uloge kao što je Test Architect, gde se kreiraju složene strategije testiranja, ili prelazak u srodne oblasti poput razvoja softvera, upravljanja projektima ili poslovne analitike.

Bez obzira na izbor puta, test analitičarima se pruža prilika da značajno doprinesu razvoju kvalitetnih softverskih rešenja, istovremeno izgrađujući dinamičnu i uzbudljivu karijeru.