Notion AI – AI za produktivnost
Objektivi na kamerama mobilnih uređaja, kao i na kompaktnim kamerama, nisu izmenjivi, pa se u mnoštvu situacija oseća ograničenost u rasponu i karakteristikama. Žižna daljina objektiva je direktno određena njegovim dimenzijama (jer je to rastojanje od optičkog centra objektiva do žiže – tačke u kojoj se svetlosni zraci sabiraju), a usko je povezana sa vidnim uglom objektiva, dubinskom oštrinom, udaljenošću motiva na snimku i drugim bitnim karakteristikama slike. Zumiranje je, zapravo, povećanje žižne daljine – pri čemu se npr. zum objektiv nekog foto-aparata zaista uveća – produži, što kod mobilnog telefona, iz očiglednih razloga, ne bi bila poželjna opcija. Telefoni su donedavno, izuzimajući dodatnu opremu, zbog malih dimenzija uglavnom bili opremljeni tzv. širokougaonim objektivom (mala žižna daljina) sa veoma lošim rešenjima za digitalno zumiranje. Takav objektiv ima širok vidni ugao i pogodan je za beleženje predela, prostranstva i sl., ali čini da motiv deluje sitnije i udaljenije od nas nego što u realnosti jeste, što otežava da se neki objekat ili model u tom predelu istakne i postavi u centar pažnje, sem ako mu nismo jako blizu, što je nekad nemoguće. Ukoliko i možemo da priđemo motivu, ovakav objektiv, iz velike blizine, značajno deformiše motiv – kao da ga posmatrate u ispupčenom ogledalu, što nije uvek poželjno, naročito kod portretne fotografije, gde treba uhvatiti realne crte lica modela. Takođe, mala žižna daljina ovakvog objektiva povećava dubinsku oštrinu snimka, što znači da u većem broju situacija zadnji plan deluje oštro kao i prednji, što nam ne odgovara kada želimo da izdvojimo motiv oštrinom u odnosu na pozadinu i tako ga postavimo u centar pažnje, ili izrazitom neoštrinom pozadinskog plana postignemo popularni boke (bokeh) efekat.
Neki modeli telefona u Dual Lens sistemu kombinuju primarni širokougaoni objektiv navedenih karakteristika sa drugim, teleobjektivom. Zbog pomenutih karakteristika, ovde se ipak radi o veoma blagom žižnom uvećanju, ekvivalentnom npr. 56 mm (kod Samsungovog Note 8 modela), tako da izraz teleobjektiv treba uzeti sa određenom rezervom. Objektiv veće žižne daljine ima kao karakteristiku manji vidni ugao, nema distorzije i iskrivljenja motiva, pa je pogodan za portretnu fotografiju i realistični prikaz, a uvećanje žižne daljine umanjuje polje dubinske oštrine, tako da se može postići neoštrina zadnjeg plana i bokeh efekat. Telephoto sočiva kod mobilnih uređaja i dalje nemaju mogućnost za veliki raspon zuma, ali ovaj optički zum, sa uvećanjem 2-3x u odnosu na kadar druge kamere ipak ne utiče negativno na kvalitet snimka, za razliku od digitalnog zuma, koji bukvalno uvećava i kropuje postojeći kadar i gubi na kvalitetu u pogledu veličine i rezolucije.
Mobilni uređaji često kombinuju obe kamere kako bi postigle bolji kvalitet snimka, jer npr. kod Note 8 telefona širokougaona kamera fokusira brzo i precizno zbog 12Mp Dual Pixel senzora, koji koriste još od Galaxy S7 modela i odlično radi u uslovima slabog svetla, jer ima f stopu 1.7 (odnos maksimalnog otvora blende i žižne daljine), što je takođe značajno unapređenje u odnosu na prethodne generacije i što pomaže da se prikupi više svetla nego sa manjim otvorom blende. Druga kamera ovog modela ima takođe 12MP, f stopa 2.4, kao i 2x optički zum, što čini da udaljeni objekti izgledaju kao da su bliže kameri, bez iskrivljenja i kompromisa, i obe kamere imaju dodatnu stabilizaciju slike, koja omogućava da se dobije oštra i jasna slika, čak i u trenutcima slabijeg svetla, kada se ruka pri snimanju zatrese, ali donekle ipak rezultuje gubitkom tekstura pri ovako intenzivnom „peglanju“. Na forumima, od korisnika ovih telefona mogu se ipak čuti primedbe kako u izvesnim slabim svetlosnim uslovima ovaj uređaj „laže“ i ne koristi teleobjektiv, niti optički zum, već snima širokougaonim, koji bolje radi pri slabom svetlu i kropuje sliku digitalnim zumom, kako bi delovalo da je u pitanju teleobjektiv, ali se to može izbeći korišćenjem tzv. „Live Focus“ opcije, koja je namenjena simulaciji malog polja dubinske oštirne i boke efekta.
Boke (bokeh) efekat je estetski kvalitet neoštrine koji se formira u polju van fokusa i direktno je uslovljen žižnom daljinom, veličinom otvora blende i udaljenošću od motiva. Što su žižna daljina i otvor blende veći, to je manja dubinska oštrina i izraženiji ovaj efekat neoštrine zadnjeg plana. Na starijim modelima se imitirao, sofverski, ne postižući baš sjajne i realistične efekte, tako da su kod prvih modela korisnici ipak preferirali standardni mod umesto ovog „poboljšanja“. Boke je kod mobilnih uređaja i dalje donekle samo simulacija pravog, jer je žižna daljina tek donekle uvećana, a f stopa, zbog male veličine objektiva i senzora, nije tako impresivna kao što na prvi pogled deluje, pa se ovaj blur softverski pojačava, a različite kamere se u stvari pametno koriste najviše za analizu prostora i definisanje prostornih planova. Razmak između dva sočiva i razlika u atributima olakšavaju da se preciznije odrede ove prostorne mape i tako umanji broj grešaka pri simulaciji. Huawei P9 je prvi uređaj koji je koristio dual kameru za simulaciju boke efekta. On, međutim, operiše sa dva širokougaona objektiva, tako da nije sasvim adekvatan za portretnu fotografiju, iz već pomenutih razloga, ali je ovaj efekat primenjiv i na drugim poljima. Apple Iphone X, Google Pixel 2 and Samsung Galaxy Note 8 su takođe iskoristili karakteristike dual kamere kako bi dobili dobro izolovan motiv i prirodnu gradaciju blura u pozadini. Opcije koje simuliraju boke efekat su kod različitih modela različito nazvane – „Portrait Mod“, „Depth Mode“ ili „Live Focus“.
Druga poboljšanja – hardver i softver u zajedničkim naporima
Osim dva seta sočiva i senzora, i druga aktuelna poboljšanja hardvera i softvera utiču na kvalitet snimaka.
Kod ovako malih uređaja, procesor igra značajnu ulogu. Ovaj mikrokompjuter pretvara signal senzora u podatke koji se beleže. IPhone 6 je dobar primer kako inteligentno procesuiranje može da poboljša kvalitet slike i rezultuje smanjenjem šuma i boljim beleženjem tekstura u odnosu na svog prethodnika, iako je kod oba modela korišćen isti hardver za snimanje.
Stabilizacija nije sasvim nova tehnologija, ali je i ona značajno poboljšana – sinhronizovanjem informacija žiroskopa sa podacima senzora kod svih high end modela poboljšana je i video-stabilizacija. Tu je i sofver pritekao u pomoć, pa nova tehnologija pod nazivom „non-causal stabilization” upotrebljava video-baferovanje od, približno, jedne sekunde da predvidi buduće pokrete kamere.
HDR (High Definition Range) snimci su oni koji imaju veliki tonalni raspon i mogu da se nose sa velikim razlikama u svetlu – kontrastima u jednom kadru, što je za foto-aparat težak zadatak. Na primer, kada gledamo neki motiv koji je postavljen ispred svetlosnog izvora, čak i kada izvor svetla nije prejak (prozor, svetiljka, zalazak sunca), golim okom naziremo i detalje motiva (crte nečijeg lica i sl.), a jasno vidimo i sve boje i detalje pozadine, dok na snimku to izgleda kao sasvim tamna silueta, naspram gotovo bele pozadine, to jest – daleko jači kontrast, sa velikim gubitkom detalja u obe površine. HDR ovaj zadatak rešava kombinacijom više snimaka različite osvetljenosti – od onog podeksponiranog, gde će silueta otići u potpuno crnu, a pozadina će biti korektno eksponirana, do onog preeksponiranog, gde će motiv biti korektno eksponiran nauštrb pozadine koja je potpuno bela. HDR tehnologija mobilnih telefona je ubrzano napredovala u poslednjih pet godina i proces koji je bio rezervisan za desktop računare i moćne softvere je sada ostvariv i na mobilnim uređajima sa veoma impresivnim rezultatima. Detekcija lica, takođe, pomaže kod merenja svetla, prioritetizovanja i pravilne ekspozicije.
Poboljšanje i savršena saradnja softvera i hardvera primetni su i kod unapređenja autofokusa, i to – kako za video, tako i za statične snimke, kod kojih su prioritetni sasvim različiti atributi.
Sve ove inovacije se fokusiraju na unapređenje automatskih opcija i preseta, koji će i u lošim uslovima dati atraktivne, jasne, živopisne beleške i zadovoljiti prosečnog korisnika. Čak i na tom polju ima još dosta prostora za poboljšanja, koja se doziraju sporije nego što bismo želeli. Dosta je apsurdno porediti ovakve kamere sa DSLR profesionalnim aparatima ili najavljivati kako će kamere mobilnih uređaja uskoro zameniti DSLR i Mirrorless kamere, jer ovi uređaji nisu ni namenjeni istoj ciljnoj grupi, niti imaju iste težnje, iako ima profesionalaca koji se rado služe prednostima ovih lakih mobilnih uređeja. Mogućnost da se utiče na svaki parametar pri snimanju ujedno zahteva i solidno poznavanje fotografije, pa, samim tim, nije prioritet industrije mobilnih uređaja, ali bi napredniji zaljubljenici u fotografiju svakako bili zahvalni da dobiju bar neki vid manuelnog moda i mogućnost da podeksponiraju ili preeksponiraju snimak po želji, produže ekspoziciju koliko žele, uvećaju otvor blende, izaberu žižnu daljinu, ili da isključe kompresiju, stabilizaciju ili redukciju šuma, kada je to moguće, i tako sačuvaju druge kvalitete snimka ili naprave „namerne greške“, koje čak ni napredna automatika ne dopušta…
Autor: mr Ana Stanković
Povezane vesti
