7,8 miliona novih prilika na tržištu rada – koja je tvoja?”
Izazov. Osnovna uloga obrazovanja jeste priprema mladog čoveka za životne izazove, pre svega za tržište rada. Evidentno je da je tržište rada danas varijabilnije nego ikad. Veoma brzo se pojavljuju nova zanimanja, a mnoga druga se gase i te promene su sve brže i brže. U takvoj situaciji je pred obrazovanje postavljen veliki izazov – razvoj kompetencija za buduća zanimanja, o kojima gotovo ništa ne znamo. Na primer, u poslednje tri godine časopis „Forbs” (Forbes) stavlja zanimanje data scientist na prvo mesto, a pre 10 godina to zanimanje nije ni postojalo.
Odgovor. Kako da obrazovanje odgovori takvom izazovu? Ovo pitanje sebi postavljaju oni koji se bave obrazovnim politikama u celom svetu. Postoji veliki broj istraživanja na ovu temu. Razne države i institucije na razne načine pokušavaju da reše ovaj problem. Reforme obrazovnih sistema su u toku u svim razvijenim, ali i onim drugim manje razvijenim državama. Ono što je zajedničko svima jeste želja da obrazovanje razvija veštine kreativnog rešavanja problema.
Predavanje. Zajedničko za skoro sve škole u Srbiji jeste izgled učionice. Ako se ukloni šminka, tu je tabla, ispred nje katedra, a ispred katedre klupe nameštene tako da pogled učenika/studenata bude usmeren ka predavaču. U ovakvim učionicama prirodno preovlađuje predavačka nastava. Problem je u tome što je razvojem elektronskih medija ovakva nastava postala irelevantna. Na internetu se na svaku temu može naći i lepši, i bolji, i interesantniji predavač od onoga u školi, tako da je predavačka nastava tržišno neodrživa i preživljava samo zahvaljujući prisili, direktnoj ili indirektnoj. I sve reforme u razvijenom svetu već su u svojim počecima sklonile predavača iz centra, a u centar obrazovnog procesa stavile učenika/studenta.
Učenik u centru. Staviti učenika u centar jeste ideja, ali osmišljavanje aktivnosti koje bi učinile smislenim takvo obrazovanje bio je mukotrpan posao za reformatore. Danas postoji više metoda aktiviranja učenika. Dva takva metoda, najprimenjivanija u praksi, imaju istu skraćenicu – PBL (Problem Based Learning, Project Based Learning). U problemskoj nastavi pred učenike/studente iznosi se problem, koji oni obično u okviru malih grupa rešavaju. Ovakav metod se koristi i pri razvoju novih znanja – konstruktivističko rešavanje problema koje je u nastavi matematike razvijeno u Japanu. Kroz problemsku nastavu razvija se mišljenje, kreativno rešavanje problema, komunikacija i saradnja. Kada je za rešavanje problema potrebno napraviti iskorak ka istraživanju, nastaje projektno orijentisana nastava. Učenici/studenti sada aktiviraju dodatne resurse i grupa se polako razvija u tim. Pored istraživačkog duha, razvijaju se i nove kompetencije – preduzetništvo, digitalna kompetencija, rad sa podacima, i to sve kao potreba za celoživotnim učenjem.
Matematika na ITS-u. Politika naše škole je da studentima pružimo najbolje kako bismo ih spremili za tržište rada. Zato je nastava na ITS-u orijentisana ka ishodima, kao što je i problemski i projektno orijentisana. Tako je i sa nastavom matematike na prvoj godini studija. Nekome ko je u klasičnoj osnovnoj i srednjoj školi u Srbiji učio matematiku učiniće se da to nije taj predmet. Predavanja služe da motivišu studente da koriste matematiku kao moćan alat u kreativnom rešavanju problema. U tu svrhu se svakog časa prikazuju motivacioni govori na razne teme iz svakodnevnog života u kojima matematika igra važnu ulogu. Kroz fenomene iz okruženja uvode se osnovni matematički koncepti. Na vežbama se kroz problemski i projektno orijentisanu nastavu razvijaju veštine kreativnog rešavanja problema, a posebno veštine logičkog zaključivanja. Razvijaju se sve one kompetencije svojstvene projektno i problemski orijentisanoj nastavi. U rešavanju problema akcenat je na modelovanju, tumačenju, diskusiji, razvoju i vrednovanju strategija. Sam račun je u drugom planu i koriste se razne aplikacije za potrebna izračunavanja. Nije neophodno znati niti jednu formulu. Naš cilj nije da od studenata pravimo pokvarene kalkulatore (da ih učimo veštinama u kojima su moderni kalkulatori mnogo bolji), već misaona bića koja su u stanju da prepoznaju prirodu problema, da ga svedu na jezik mašine (matematike) i da rešenje tog problema mogu da tumače, da o njemu diskutuju, vrednuju ga i koriste za donošenje odluka.
Doc. dr Ivan Anić
Povezane vesti
