Notion AI – AI za produktivnost
U Šangaju je prošle godine od 29. do 31. avgusta održana Druga svetska konferencija o veštačkoj inteligenciji. Tokom tri dana trajanja ove konferencije državni funkcioneri, predstavnici međunarodnih organizacija, vrhunski naučnici i poslovni lideri razmenili su mišljenja o čipovima, pametnim hardverima, vozilima bez vozača, 5G mreži i drugim pitanjima. Konferenciji je prisustvovao i glavni izvršni direktor kompanije Tesla Elon Mask, a tehnološki giganti poput kompanija Alibaba, Tencent i Microsoft bili su strateški partneri konferencije.
Tokom konferencije prikazana je primena veštačke inteligencije u oblastima obrazovanja, zdravstva, upravljanja gradovima, industrije, finansija i trgovine. Vlasti Šangaja su prošle godine objavile plan po kome će ovaj grad biti vodeći za razvoj veštačke inteligencije, a zvanični podaci pokazuju da se u Šangaju već nalazi više od hiljadu kompanija koje se bave razvojem i primenom veštačke inteligencije.
Na ovoj konferenciji mogla su da se čuju i različita viđenja daljeg razvoja i primene veštačke inteligencije, kao i na koji način ljudi posmatraju robote. Pitanje etičke zaštite robota i sistema veštačke inteligencije je još davno nametnuto. Profesori Džon Basl i Erik Švicgebel su već upozorili da mnogi među nama veruju kako roboti ne zaslužuju bilo kakvu etičku zaštitu, jer veštačka inteligencija nema svest, odnosno osećanja. Kako oni nisu saglasni sa ovakvim viđenjem, postavljaju sledeće pitanje: kako će ljudi znati da li su stvorili nešto što može imati emocije i osetiti bol?
Jedan od razloga ovakvom pristupu, kako piše u Magazinu za ideje i kulturu „Eon”, jeste taj što nema naučne usaglašenosti oko toga šta je to svest. Pojedini naučnici smatraju da pojam svesti označava tip „dobro organizovane obrade informacija”, dok drugi tvrde da je svest povezana sa specifičnim biološkim karakteristikama.
Grupa koja promoviše prvu teoriju traži da pristup robotima bude sličan pristupu koji se ima prema istraživanju nad životinjama i istovremeno traže osnivanje neke posebne institucije koja bi pratila i ocenjivala istraživanja u vezi sa veštačkom inteligencijom. Oni kažu da ako roboti već zamenjuju ljude na određenim poslovima, tj. rade poslove ljudi, onda treba da formiramo određeni etički kodeks prema njima.
Na večito prisutno pitanje da li će roboti i veštačka inteligencija potpuno zameniti ljude čula su se različita mišljenja. Tako je Elon Mask rekao da, prema predviđanjima Svetskog ekonomskog foruma (WEF), do 2022. godine roboti će zameniti čak 75 miliona ljudskih poslova. To znači da će veštačka inteligencija svaki posao učiniti besmislenim, a ljudima će ostaviti samo dve delatnosti.
Prva delatnost je već prisutna i razvijaće se i dalje, a to je izrada softvera za veštačku inteligenciju. Međutim, u budućnosti kompjuteri bi mogli i samostalno da počnu da nadograđuju vlastite sisteme.
Drugu delatnost, prema mišljenju Maska, roboti će ipak teže zameniti, a to je rad sa ljudima. „Uprkos tehnološkom razvoju, ljudi će uvek uživati u razgovoru uživo. Prema tome, ako niste skloni nauci, drugi odabir uvek može biti rad s ljudima”, rekao je Mask. On je govorio i o tome kako će nas kompjuteri nadmašiti, jer u sve više oblasti postaju pametniji od ljudi, a taj trend će se nastaviti i u budućnosti. Danas veštačka inteligencija može da se takmiči sa ljudima u šahu, kao i u kineskoj društvenoj igri Go. Sa druge strane, Džek Ma (Ma Jun), direktor čuvene kineske korporacije Alibaba, imao je drugačije mišljenje, navodeći da je nemoguće da mašine kontrolišu ljudska bića.
Taj Brejdi, glavni robotički tehnolog kompanije Amazon, na pomenuto pitanje odgovorio je za BBC: „Nikako. Nijedan atom mog tela to ne vidi. Način na koji ja razmišljam o ovome je simfonija ljudi i mašina koji rade zajedno, treba vam i jedno i drugo. To je preoblikovanje vašeg odnosa sa mašinama, zar ne? Izazov koji imamo pred sobom je kako da pametno dizajniramo naše mašine da bismo proširili ljudske sposobnosti. Proširujete ljudske sposobnosti. A kada steknete produktivnost, onda imate sposobnost da stvorite nova radna mesta koja su bila nezamisliva pre pet godina.”
Na ovoj konferenciji pažnju su privukle pojedine kompanije kao što su: Alesca Life, kineska kompanija koja razvija softver za digitalizaciju farmi u svrhu poboljšavanja efikasnosti proizvodnje hrane, zatim Via Verde, meksička kompanija koja formira vertikalne vrtove u gradovima radi stvaranja kvalitetnijeg vazduha i smanjenja temperature, što je posebno značajno u gusto naseljenim gradovima. Tu je i američka kompanija Perceptive Automata, koja ukršta bihevioralne nauke i kompjuterski vid kako bi omogućila određenu vrstu komunikacije između pešaka, biciklista i vozača u saobraćaju.
Istaknuto je da, uprkos velikom napretku nauke u ovoj oblasti, proći će decenije dok se određeni problemi ne reše: koju vrstu inteligencije razvijati, kako usaglasiti ponašanje robota u slučajevima različitih, a ponekad i sasvim suprotnih pravila ponašanja i kodeksa ili rešiti problem nepredvidivosti ljudskog ponašanja?
„Nije suština napraviti mašinu koja bi se sastojala od ručki, šrafova, točkova i koja bi radila kao neki deo ljudskog bića, već mašinu koja bi obavljala svoj posao kao da poseduje inteligenciju, razum, iskustvo, zaključivanje”, davno je govorio Nikola Tesla, čovek koji, bez sumnje, na poseban način osvetljava zvezdane sate čovečanstva. Ali, isto tako, on je rekao i da je svet nedovršen, da nijedna stvar na svetu nije potpuna i da nijedna ideja nije potpuno ostvarljiva!
Autor: mr Ivanka Miljaković Jevtić
Povezane vesti
