Snimanje pokreta za animaciju kroz istoriju svetske kinematografije

Jedan od najupečatljivijih bioskopskih primera snimanja pokreta (skraćeno: mokap) jeste Endi Serkisov portret Goluma u „Gospodaru prstenova”. Ipak, revolucionarna tehnika nije počela na velikoj avanturi u Mordoru i sigurno se nije tu završila. Istina je da mokap postoji još od 19. veka, pre bioskopa. Prema podkastu „Yellow Brick Road” („Goodbye Kansas”), snimanje pokreta je možda čak bilo katalizator za stvaranje bioskopa.

Prvi snimljeni pokret

Čovek po imenu Edvard Majbridž doneo nam je ono što bi se moglo definisati kao jedan od najranijih primera snimanja pokreta. Fotograf Majbridž premostio je jaz između nepokretne fotografije i snimljenog pokreta kada je osmislio način da brzo uzastopno snimi fotografije subjekta u pokretu – konja na trkačkoj stazi. Ove slike ne samo da su omogućile gledaocima da analiziraju kretanje i položaj konja već su kreirale video-sekvencu kretanja konja, dajući svetu prvu pokretnu sliku.
Majbridžov rad je možda postavio temelje ne samo snimanju pokreta kakvo poznajemo danas već i rađanju bioskopa, inspirišući generacije drugih u industriji i utičući na njih.

Godine 1915. animator Maks Flajšer (poznat po serijama kao što su „Beti Bup” i „Popaj”), izumeo je rotoskopiranje (tehniku koja je mogla da proizvede realističan pokret animiranog lika korišćenjem snimaka iz filma uživo za slikanje preko svakog kadra). Koristio je snimke svog brata kako, obučen u kostim klovna, pleše na krovu, a zatim je ucrtao taj snimak, kadar po kadar, na animaciju klovna Koka.

Ovo bi bio početak nove ere snimanja pokreta i animacije, posebno kada je tu tehniku primenio Volt Dizni.
Pogledajmo Snežanu – prvi dugometražni cel-animirani igrani film koji je koristio rotoskop da oživi likove. Mnogi snimljeni pokreti koji su ucrtani na animirane likove u Snežani ponovo su korišćeni u drugim Diznijevim klasicima, zbog čega ćete, ako pogledate veoma pažljivo, možda uspeti da uočite istu plesnu rutinu u brojnim Diznijevim animacijama.

Svet pedesetih godina dvadesetog veka

Mnogo toga se dešavalo u svetu 50-ih godina 20. veka. Dok su Amerika i Sovjetski Savez bili upleteni u Hladni rat u misiji da prvi stignu na Mesec, animator Li Harison III radio je na razvoju prvog mokap odela na svetu koje je moglo da snima i animira pokrete glumca u realnom vremenu. Potenciometri pričvršćeni za telo hvatali su sve pokrete i prevodili ih u grubu animaciju na monitoru. U periodu od dve decenije animatori su unapredili odela za animaciju, postavljajući ih aktivnim markerima i koristeći velike kamere za praćenje pokreta, što je proizvelo digitalne animacije koje su bile daleko detaljnije i preciznije.

„Sinbad: Beyond the Veil of Mists” je bio među najranijim animiranim filmovima napravljenim isključivo sa snimanjem pokreta i korišćenjem mokap odela koja su bila u stanju da prevedu pokret u 3D animacije.

Evolucija snimanja pokreta za animaciju

Razvoj i evolucija snimanja pokreta za animaciju doneli su sa sobom revolucionarne likove, kao što su potpuno kompjuterski generisan Džar Džar Binks, koga igra Ahmed Best u filmu „Ratovi zvezda – Epizoda I: Fantomska pretnja”, i Golum u „Gospodaru prstenova”.

Dok je Džar Džar Binks bio jedan od prvih CGI likova kao glavnih glumaca u igranom filmu, nekoliko godina kasnije Serkisov Golum je takođe napravio velike korake u novoj oblasti mokapa, posebno svojim pojavljivanjem u filmu „Gospodar prstenova: Dve kule”.

Za oživljavanje ovog lika korišćena je tehnika koja je nadmašila rotoskopiranje, a reč je o snimanju pokreta, odnosno performansa, kakvo danas poznajemo. Da bi ova razvijena verzija mokapa funkcionisala, Endi Serkis morao je da bude obučen u mokap odelo, dok su specijalne kamere snimile ne samo njegove pokrete puzanja, skakanja i trzanja već i njegove razrogačene oči i namrštene izraze lica.

Snimanje pokreta Goluma u drugom filmu bilo je revolucionarno jer je to bio prvi put da je mokap snimljen na konkretnoj lokaciji. Serkis je bio u mogućnosti da reaguje i komunicira sa drugim glumcima na sceni umesto da bude zasebno snimljen u studiju nakon snimanja akcije uživo.

Rane dvehiljadite donele su sa sobom razvoj u snimanju pokreta za filmove, inspirišući reditelja Roberta Zemekisa da koristi novonastalu tehnologiju za kreiranje „Polar ekspresa”, jednog od prvih filmova ikada napravljenih u potpunosti pomoću tehnologije snimanja performansi. Iako je ova tehnologija ranije korišćena, na primer, u „Gospodaru prstenova” i „Ratovima zvezda”, nikada nije korišćena za stvaranje celog filma.

Dok se odvijala ova evolucija snimanja pokreta postavljajući nove temelje u svetu filma, režiser Džejms Kameron je strpljivo čekao jer je verovao da tehnologija još uvek nije tamo gde treba da bude kako bi oživeo svoju viziju „Avatara”. Sećate se vizuelno neverovatnog sveta i likova „Avatara”? Pa, Kameron je smatrao da mokap tehnologija ranih dvehiljaditih neće ispuniti svetsku pravdu i stoga je čekao da tehnika dostigne njegovu viziju. U vreme kada je to uradio, on je bio pionir „virtuelne kamere”, koja mu je omogućila da gleda CGI verzije glumaca, dok se njihov nastup snimao i prenosio uživo na monitoru, u digitalnom okruženju Pandora. Ovo je podiglo tehnologiju snimanja pokreta na potpuno novi nivo, ne ograničavajući se samo na odela i komplete, i donelo Kameronu tri Oskara.

Razvoj mokapa

Nakon uspeha „Avatara” mokap je nastavio da se razvija. Sada postoji mnogo različitih vrsta snimanja pokreta koje filmski stvaraoci mogu da koriste – od sistema zasnovanih na markerima koji prate fizičke markere na glumcima do sistema bez markera koji koriste softver koji prati kretanje glumaca kroz identifikaciju specifičnih karakteristika na njima (može biti bilo šta – od njihovih usta do komada odeće). Studiji kao što su „Centroid Motion Capture” i „Goodbye Kansas” imaju impresivan portfolio produkcija koje su uspešno koristile snimanje pokreta – od serije „The Walking Dead” („Goodbye Cansas”) do filma „Pacific Rim: Uprising” („Centroid Motion Capture”).

Ipak, budućnost snimanja pokreta je bez markera, a uz prisustvo AI-ja i kvantnog računarstva, ta vizija postaje svemoguća. To će podrazumevati korišćenje manjeg broja kamera, veću fleksibilnost u pogledu prostora koji se koristi i mnogo brži proces snimanja.

S obzirom na to da se, prema globalnoj prognozi istraživanja tržišta, očekuje da će industrija snimanja pokreta do 2025. godine biti industrija od 266 miliona dolara, razvoj mokapa bez markera je veoma blizu horizonta, ali možda njegova budućnost stiže na druge načine.

Motion Analysis je razvio mokap sistem nazvan BaSix sistem, sledeći inovativni korak u oblasti optičkog snimanja pokreta. Sistem omogućava korisnicima da odaberu svoj animirani lik, opreme BaSix aktivne markere, a zatim strimuju podatke animacije uživo direktno u svoj paket animacije, i to sve za manje od jednog minuta.

Autor: Maja Radulović Petrović, profesor ITS-a

Podelite:

Povezane vesti