Facebook trgovina korisničkim podacima

U poslednje vreme svet je potresla informacija da poznata društvena mreža Facebook zloupotrebljava informacije više od 87 miliona svojih korisnika. Tim povodom se njen tvorac, Mark Zakerberg, našao i pred Senatom, a postavlja se pitanje kako je to moglo da se dogodi i kako da ubuduće budemo zaštićeni na internetu.

Od svih društvenih mreža koje su aktuelne i aktivne na onlajn tržištu, Facebook je i dalje najpopularnija i najveća na svetu, iako ju je Mark Zakerberg zvanično pokrenuo 2004. godine na Univerzitetu Harvard. Facebook se nalazi u vlasništvu istoimenog preduzeća (Facebook, Inc.), koje njime i upravlja, sa još nekoliko kompanija, među kojima su nama možda i najpoznatije Facebook Payments Inc., Instagram LLC, Oculus i WhatsApp Inc.

Svima je poznato da Facebook predstavlja kombinaciju sajta i raznih aplikacija. Korisnicima se nudi mogućnost da izvrše podešavanja u vezi sa privatnošću podataka i da odaberu ko sve i na koji način može da vidi delove njihovih profila, ali ne mogu da utiču na politiku kompanije koja definiše kome sve može te podatke prosleđivati i na koji način ih koristiti. Jednom kada se aktivira profil na ovoj društvenoj mreži, svi podaci, slike i video-sadržaji postaju vlasništvo kompanije Facebook. Kada se profil deaktivira, sadržaj ipak ostaje sačuvan u Facebook arhivi.

Facebook koristi kolačiće (cookies) za praćenje aktivnosti korisnika i na osnovu toga pamti, na primer, koje je sve proizvode korisnik gledao na nekom portalu. Kolačići se automatski aktiviraju, bez prethodnog traženja dozvole od korisnika, jer se podrazumeva da je otvaranjem naloga, korišćenjem različitih aplikacija, upotrebom Share i Like dugmeta korisnik dao svoju saglasnost da bude praćen i analiziran.

Većina korisnika koja ima aktivan nalog na Facebooku nikada ne pogleda prava korišćenja sa kojim su se automatski složili. Neke od informacija koje Facebook prikuplja od svojih korisnika kroz dostupne aplikacije (Facebook, Instagram, Oculus, WhatsApp) su:

Osnovne lične informacije – ime i prezime, datum rođenja, imejl, imenik/adresar, broj mobilnog telefona;
Status na društvenoj mreži – kada je i koliko aktivan korisnik;
Upotreba Share i Like dugmeta – kada se i gde upotrebljavaju, kako u okviru Facebook platforme, tako i na nekom od sajtova treće strane (YouTube video-klip, vesti, ocena ili komentar za određeni proizvod);
U kojim se sve situacijama koriste meta i geo podaci (hashtag, check in) – na primer, korisnik želi da podeli informaciju sa svojim prijateljima o prisustvu na nekom muzičkom događaju ne samo kroz fotografiju već i kroz prikaz trenutne lokacije na kojoj se nalazi;
Na kojim sve sajtovima korisnici upotrebe Facebook Log In funkciju za kreiranje naloga;
Kada su i kome poslate ili kada su i od koga primljene poruke na četu i koji je njihov sadržaj;
U kojim aplikacijama ili video-igrama je korisnik aktivan, koje dodatne fukcije i dodatke je preuzeo na svoj uređaj (na primer, stiker) i kakva su mu iskustva;
Informacije o uređaju sa kog korisnik pristupa svom nalogu – naziv uređaja sa kog se pristupa, operativni sistem, IP adresa, jezik i vremenska zona, tip brauzera, naziv mobilnog operatora, broj mobilnog telefona, status baterije mobilnog uređaja ili lokacija (GPS, Bluetooth, Wi-Fi signal);
U kojim grupama je korisnik aktivan, sa kojim članovima je povezan i aktivno komunicira;
Prikupljaju se podaci o finansijskim transakcijama koje se realizuju u okviru Facebook platforme (na primer, donacije, kupovina različitih dodataka u video-igrama) – broj platne kartice i druge informacije koje se direktno odnose na platnu karticu i banku koja ju je izdala, adresa isporuke robe i računa, kontakt podaci korisnika, proizvod ili usluga koji su predmet trgovine itd.

Slika 1. Facebook informacija o izborima u Republici Srbiji

U Srbiji je prethodne godine Facebook Inc. aktivno učestvovao u promociji predsedničkih izbora. Facebook je kroz News Feed podsećao državljane Republike Srbije na izborni dan, nudio mogućnost da kroz ovu društvenu mrežu saznaju na kom izbornom mestu mogu da iskoriste svoje glasačko pravo, kao i da sa svojim prijateljima podele informacije o tome da li su izašli na glasanje (Slika 1).

Prema zvaničnim navodima kompanije Facebook, sve ove informacije se prikupljaju najčešće zbog unapređenja sistema, realizacije promotivnih aktivnosti za potrebe kompanije ili neke od partnerskih firmi kojima se ovi podaci prosleđuju (prodaju), tehničke podrške, bezbednosnih protokola, komunikacije sa korisnicima i slično. Svi ovi podaci pomažu da se o svakom korisniku kreira jedinstvena slika. Mnogim kompanijama ovakvi podaci (pol, starost, bračno stanje, stepen obrazovanja, zaposlenje, društveno-ekonomski status, etnička i verska pripadnost, motivacija, interesovanja) koriste u procesu segmentacije tržišta, odnosno podeli tržišta u grupe potrošača sa različitim potrebama, željama ili karakteristikama, koji bi mogli ceniti proizvode ili usluge posebno namenjene njima. Više o svemu ovome možete pročitati i na sledećim linkovima: https://goo.gl/EznLfy, https://goo.gl/naNWQY.

Slika 2. Facebook aplikacija „This Is Your Digital Life” (Izvor: Pix11.com)

U toku marta meseca ove godine svetska javnost je burno reagovala na informacije o zloupotrebi podataka više od 87 miliona korisnika, koje je kompanija Facebook Inc. u periodu predsedničke kampanje u SAD 2014/2015. godine „ustupila” kompaniji Cambridge Analytica, bez znanja korisnika. Cambridge Analytica je u kampanji bila angažovana kao podrška tadašnjem kandidatu a sadašnjem aktuelnom predsedniku SAD Donaldu Trampu. U ceo skandal bio je umešan i američki istraživač ruskog porekla (zaposlen na Kembridž univerzitetu) Aleksandr Kogan, koji je putem svoje Facebook aplikacije „This Is Your Digital Life” prikupljao informacije o korisnicima i njihovim prijateljima. Aplikacija je na Facebook platformi bila dostupna od 2014. do 2015. godine, kada je zvanično ukinuta (Slika 2). Ostalo je nerazjašnjeno šta se desilo sa svim preuzetim korisničkim podacima, da li ih je Cambridge Analytica obrisala ili sačuvala u svojim arhivama.

Slika 3. Mark Zakerberg pred SAD senatom (Izvor: TheGuardian.com)

Savezna trgovinska komisija je u martu mesecu ove godine pokrenula istragu povodom ovih dešavanja, a početkom aprila Mark Zakerberg je svedočio pred SAD senatom (Slika 3). Na Facebookovoj platformi suspendovani su Cambridge Analytica i Kogan, a u međuvremenu se i izvršni direktor kompanije Cambridge Analytica, Aleksandar Niks, našao pred suspenzijom.

Aktuelna dešavanja negativno se se odrazila i na vrednost akcija na berzi kompanije Facebook Inc., gde se može videti drastičan pad u periodu kada je skandal poprimio na značaju u odnosu na period pre toga. Na narednim slikama su prikazani izveštaji Nasdaqu američke berze, trenutno druge najveće berze u svetu, za vrednost Facebook Inc. akcija u prethodnih godinu dana (Slika 4), kao i za period od početka 2018. godine do danas (Slika 5).