Uspešnost projekata iz oblasti informacionih tehnologija

Projekti iz oblasti informacionih tehnologija mogu biti dobro implementirani, ali često to nije slučaj. Studija Standish Groupa iz 1995. godine (CHAOS) otkrila je da je samo 16,2% IT projekata uspešno u ispunjavanju ciljeva (vremenskih i troškovnih), dok je preko 31% IT projekata otkazano pre završetka. Studija kompanije Pricewaterhouse Coopers pokazala je da ukupna polovina svih IT projekata ne uspe, a samo 2,5% korporacija dosledno ispunjava svoje projekcije u pogledu obima, vremena i troškova svojih projekata. (Schwalbe, K., 2016)

Deo problema je u vezi sa nemogućnošću da se definišu karakteristike uspešnih IT projekata. Kriterijumi za uspeh IT projekata često su nejasni i bez striktnih smernica za uspeh projekta. Godine 1992. i 2003. dva istraživača, V. Delon i E. Maklin, analizirala su nekoliko prethodnih studija IT projekata kako bi identikovala ključne pokazatelje uspeha. (DeLone, W. H., McLean, E. R., 1992). Njihovo otkriće ukazuje na to da u najmanju ruku IT projekte treba vrednovati u skladu sa šest kriterijuma (Pinto, J. 2013):

Kvalitet sistema: Projektni sistem za snabdevanje mora biti u stanju da klijentima obezbedi sigurnost da će implementirani sistem raditi kako treba. Svi sistemi treba da zadovolje određene kriterijume, pa bi, na primer, trebalo da budu jednostavni za korišćenje i da omoguće kvalitetne informacije.
Kvalitet informacija: Informacije koje generiše sistem moraju biti informacije bazirane na podacima dobijenim od korisnika i dovoljno kvalitetne da bi bile efektne. Drugim rečima, generisane informacije ne bi trebalo da zahtevaju dodatne informacije i sortiranje podataka. Korisnici sistema moraju da vide kvalitet informacija koje on proizvodi.
Korišćenje: Kada se implementira IT sistem, on mora da se koristi. Očigledno je da je svaki IT sistem bitan onoliko koliko je dobar u rešavanju problema, ali isto tako je bitan i mehanizam za donošenje odluka i mrežni mehanizam. Kriterijum upotrebe procenjuje stvarnu iskorišćenost sistema određivanjem stepena na kojem se on koristi od strane kupaca.
Zadovoljstvo korisnika: Kada je sistem završen, tim mora da utvrdi zadovoljstvo korisnika. Jedno od najboljih pitanja u proceni IT projekta jeste da li uspeh ima veze sa određivanjem zadovoljstva korisnika sistemom. Zbog toga je na kraju klijent sudija i odlučuje da li je projekat efikasan. Neophodno je da se postigne određeni stepen zadovoljstva klijenata samim sistemom i njegovim izlazom, odnosno rezultatima i efektima rada. Takođe, prilikom prenosa IT projekata na kupce, za njih je uobičajeno da doživljavaju inicijalnu konfuziju ili imaju pogrešno shvatanje u pogledu karakteristika finalnog proizvoda. Neki kupci će se namerno uzdržati bezuslovnog prihvatanja projekta, jer se plaše da će, nakon što ga odobre, izgubiti sposobnost da traže izmene ili ispravke zbog očiglednih grešaka. Najzad, u zavisnosti od toga koliko je blisku komunikaciju projektni tim održavao sa klijentom tokom razvoja projekta, krajnji proizvod može, ali i ne mora, biti ono što kupac zapravo želi. (Pinto, J., 2013).
Individualni uticaj: Svi sistemi treba da budu jednostavni za upotrebu i da obezbede kvalitetne informacije, ali, osim ispunjenja ovih potreba, postoji poseban kriterijum za određivanje korisnosti sistema koji je klijenat naručio. Da li je donošenje odluka brže i preciznije? Da li sistem nudi više informacija, da li su one pristupačnije ili se lakše asimiliraju? Ukratko, da li sistem vredi korisnicima na način na koji je njima važan?
Organizacioni uticaj: Konačno, dobavljač sistema mora da bude u stanju da utvrdi da li ima pozitivnih uticaja širom organizacije klijenata, odnosno da li postoji, na primer, kolektivni ili sinergetski efekat na korporaciju klijenata. Treba da utvrdi i da li postoji dobar uticaj sistema ili postoji finansijska ili operativna metrika koja pokazuje efikasnost ili kvalitet sistema.

Delonov i Maklinov rad pruža važan okvir za uspostavljanje IT projekata. Kompanije koje su projektovale i implementirale IT sistem moraju da posvete pažnju od početka na svaki od ovih kriterijuma i da preduzmu neophodne korake kako bi se osigurale da sistemi koje isporučuju budu zadovoljavajući.

Prema Atkinsonu (Atkinson, 1999), sve grupe koje su pogođene projektom (zainteresovane strane) treba da procene njegov uspeh. Kontekst i vrsta projekata treba da budu relevantni u određivanju kriterijuma koji će najbolje definisati uspeh ili neuspeh IT projekta.