Kako da najbolje i najlakše isplaniramo i organizujemo učenje?

Kada postanemo studenti, niko nam ne da magično uputstvo ili savet kako da učimo. Naravno da dobijamo savete drugova ili roditelja, ali se često ispostavi da oni nisu magični.

Ono što je potrebno da bismo na ispit izašli zaista spremni jeste znanje koje smo usvojili. Nekim studentima to uopšte nije problem, dok mnogima jeste. Kada učimo, imamo utisak da nam je sve poznato i da znamo gradivo, ali kada izađemo na kolokvijum ili ispit, shvatimo da zapravo to nije tako. Često trema bude uzrok blokade, a najčešće se čuje komentar: „Da sam imao samo još dva dana, spremio bih ispit.” Zašto je to tako? Zašto nekim studentima ide lakše nego ostalima? Negde sam pročitala da je u pitanju organizacija učenja, posebno kod studenata koji su kampanjci. I to je tačno, mada zapravo mislim da problem nastaje mnogo ranije. Tu bih se osvrnula na sam menadžment. Proces menadžmenta podrazumeva četiri aktivnosti: planiranje, organizovanje, liderstvo i kontrolu. Zapravo, ovu formulu možemo primeniti u svim aspektima života, pa i u učenju. Pokušaću da u ovom tekstu dam savet kako da isplaniramo i organizujemo učenje i da u toku tog procesa vršimo kontrolu. Kada smo sigurni u svoje znanje, nikakva trema nas ne može blokirati.

Da počnemo od planiranja, zapravo od postavljanja ciljeva. U razgovorima sa studentima primetila sam da jedan broj studenata nema definisane ciljeve – kako kratkoročne, tako ni dugoročne. Neka istraživanja pokazuju da su ljudi i kompanije koji imaju jasno definisane ciljeve uspešniji od onih koji ih nemaju. Čak su uspešniji ljudi koji imaju okvirne ciljeve koji nisu precizno definisani od onih koji ih uopšte nemaju. Zato prva stvar u procesu učenja jeste da se postavi konkretan i jasan cilj. Na primer: položiću sve ispite iz letnjeg semestra ispunjavanjem predispitnih obaveza sa prosečnom ocenom 8. Ili drugi primer: položiću sve ispite iz druge godine do juna (ovde studentu nije važan prosek). Svako treba da osmisli svoj cilj na početku godine ili semestra. Cilj treba da bude takav da nas zaista motiviše da to i uradimo. Ne treba postavljati ciljeve koji su teško dostižni ako nema dovoljno motivacije za ostvarenje istih (tj. ako nam nije zaista važno). Mislim da ovde leži odgovor na gore postavljeno pitanje kako je nekim studentima lako da polože ispite, a drugima nije. Lako je jer su sebi zacrtali cilj koji ih usmerava i usredsređuje pažnju na njihove napore. Neko je upisao fakultet da bi stekao znanje i veštine, želi da uči jer zna da će mu to znanje doneti dobro radno mesto i dobar start za neke velike stvari u životu. Neko želi da ima slobodno leto kako bi putovao i uživao bez stresa. Neko je dobio podstrek od roditelja, a neko želi da nastavi školovanje u inostranstvu. Oni su studiranje shvatili kao put i sredstvo koji će ih dovesti do nekog cilja.

Kada smo napravili cilj, potrebno je da isplaniramo kako da ga postignemo. U ovom tekstu ću navesti primer za studente koji žele da ispite polože putem predispitnih obaveza.

Primer:

Na početku semestra pogledajte informacije o predmetu i obavezno prisustvujte prvim predavanjima kako biste se upoznali sa profesorom i njegovim uslovima i načinom polaganja predispitnih obaveza.
Kada budete imali ove informacije, potrebno je sagledati nastavni plan svakog predmeta, obim udžbenika ili skripti i koliko bodova nosi svaka predispitna obaveza.
Na osnovu dobijenih informacija odredite koji predmet je po vašem mišljenju najteži, pa manje težak, lakši i najlakši. Svako će imati različitu rang-listu u zavisnosti od prethodnog znanja ili oblasti koje ga zanimaju. Na osnovu ovog rangiranja možete odrediti koliko vam je vremena potrebno za učenje.
Napravite semestralni, mesečni i nedeljni plan u vidu tabele. U tom planu prva obaveza treba da bude prisustvovanje svakom predavanju ili gledanje strima. Obeležite nedelje sa kolokvijumima. Odmah se na početku prijavite za izradu seminarskih radova ili projekata. Isplanirajte da posle predavanja pređete materijale koje dobijate na svom portalu (u svom rasporedu označite vreme koje vam je potrebno za to, npr. 2 sata).
Ključna stvar je da, kada odvojite ta dva sata, isključite telefon i sve društvene mreže. Vaš fokus treba da bude usmeren na to što čitate. Dva sata naspram 24, koliko traje dan, i nije tako mnogo. Kada ste na predavanjima ili ga pratite putem strima, slušajte predavanje, učestvujte, postavljajte pitanja. Vreme je jedina stvar koju ne možemo da vratimo i nadoknadimo. Iskoristite to vreme na pravi način.
Greška koja se dešava jeste ta što studenti sebi zadaju zadatak da provedu u učenju pet, šest i više sati. To zna da bude naporno i ubrzo se odustaje od tog plana tako što se odlaže učenje i pronalaze razne zanimljivije i važnije stvari od učenja.
Još jedna važna napomena. Obavezno je da u vašem planu bude obeleženo vreme za druženje, sport, izlaske i sve ono što volite. Kada tako definišete plan, shvatićete da provodite mnogo više vremena na sve one stvari koje nisu predavanja, učenje i druge studentske obaveze.

Kada ste postavili cilj i definisali plan, potrebno je samo da ga se pridržavate!

Sledeće o čemu ovde govorimo jeste organizacija učenja. Mnogo je više studenata koji kampanjski uče od onih koji imaju dobro isplanirano vreme. I za jedne i za druge imam sjajan savet za učenje koji sam čula od gospodina Igora Rakića, osnivača Škole intelektualnih veština. Kada planiramo učenje, razmišljamo linearno. Obično odredimo da ćemo preći određen broj strana za jedan dan i tako podelimo udžbenik. Na primer: imamo sedam dana da pročitamo 210 stranica. U ovom slučaju potrebno je preći 30 stranica dnevno. Ovakav način planiranja unapred je osuđen na propast zbog dve stvari. Prvo, „preći” ispit i naučiti ga nije isto, a drugo, „gustina i težina” same materije varira od lekcije do lekcije i nema nikakve šanse da će plan koji smo napravili biti realan.

Igor Rakić u jednom od svojih tekstova navodi: „Učenje je proces kod kojeg nam je priroda, kako bi optimizovala broj informacija kojima operišemo, napravila softver za raspremanje uma koji mi poznajemo kao zaboravljanje. Zaboravljanje funkcioniše tako što sve što učimo a ne koristimo nakon završetka učenja, ili ako učimo nešto što nas preterano ne interesuje, naš mozak „zamagljuje” kao zapise koje smo napravili u našim neuronima. Ovaj proces se dešava lagano i u talasima. Zaboravljanje navraća više puta – nakon 10 minuta, 24 sata, nedelju dana, tri nedelje, itd.”

To bi značilo da, ako nešto želimo da zapamtimo, moramo da sprečimo prirodan proces zaboravljanja uz pomoć ponavljanja, jer na taj način dajemo signal mozgu da ne briše te informacije.

Kako da to učinimo? Kada učimo, naše znanje raste, ali raste i obim gradiva koji treba da ponavljamo. Na početku, kada smo prešli 2-3 lekcije, nije nam potrebno mnogo vremena za ponavljanje. Ali posle 15 lekcija potrebno je mnogo više vremena da bi se celo gradivo ponovilo. Postoji recept koji vam može pomoći u dobroj organizaciji učenja:

Svakog dana 1/9 ukupnog vremena koje provedeš učeći potroši na obnavljanje;
Obnavljanje praktikuj u ciklusima od 24 sata, 7 dana i 3 nedelje;
Kako odmiču dani pripremanja ispita, količina usvajanja znanja treba da pada (svesno planiramo da učimo manje novih stvari), a opseg ponavljanja treba da se poveća. To znači da, ako sam na početku učio šest sati i ponavljao jedan sat, pred kraj spremanja ispita stvari treba da budu obratne – da učim jedan sat, a obnavljam šest;
Ako planiranju pristupimo na ovakav način, izbeći ćemo „prazan hod” na početku, smanjićemo broj revidiranja plana i stvorićemo vreme za ponavljanje na kraju.

Na kraju dolazimo i do kontrole. Na neki način samo ponavljanje gradiva jeste svakodnevna kontrola. Takođe, možemo da prekontrolišemo na kraju nedelje šta smo zaista uradili od zacrtanog plana. Ako smo nešto propustili, možemo to da nadoknadimo u sledećoj nedelji. Prvi kolokvijum je prva veća provera da li smo napravili dobar plan. Ukoliko nismo položili, dobro bi bilo da razmislimo šta je bio problem i pokušamo da to ispravimo u sledećih nekoliko nedelja.

Svaki plan koji napravimo možemo u svakom trenutku korigovati. Ukoliko nam nešto ne odgovara ili nismo na početku sagledali sve aspekte, treba da uzmemo svoj plan i prepravimo ga. Čak se i ciljevi mogu menjati ukoliko ustanovimo da smo precenili ili potcenili svoje mogućnosti.