Opšta uredba EU o zaštiti podataka o ličnosti – prenos podataka u treće zemlje

Uredba (EU) 2016/679 Evropskog parlamenta i Saveta, od 27. aprila 2016. godine, o zaštiti pojedinaca, u vezi sa obradom podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka, i o stavljanju van snage Direktive 95/46/EZ (Opšta uredba o zaštiti podataka) – Regulation (EU) 2016/679 of the European Parliament and of the Council of 27 April 2016 on the protection of natural persons with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data, and repealing Directive 95/46/EC (General Data Protection Regulation) stupila je na snagu dvadesetog dana od dana objavljivanja u Službenom listu Evropske unije, a primenjuje se od 25. maja 2018. godine.

Ova Uredba sadrži pravila povezana sa zaštitom pojedinaca povodom obrade podataka o ličnosti, te pravila koja su povezana sa slobodnim kretanjem tih podataka.

U nastavku će biti reči o prenosu podataka o ličnosti u treće zemlje ili međunarodne organizacije.

U pogledu prenosa podataka Uredba predviđa opšte pravilo da svaki prenos podataka o ličnosti koji se obrađuju ili su namenjeni obradi nakon prenosa u treću zemlju ili međunarodnu organizaciju odvija se jedino ako rukovalac i obrađivač postupaju u skladu sa uslovima prenosa predviđenim u njenom petom poglavlju, a koji važe i za dalje prenose u treću zemlju ili međunarodnu organizaciju.

Uredba predviđa dva osnova za prenos podataka u treću zemlju ili međunarodnu organizaciju:

prenos na osnovu odluke o adekvatnosti i
prenos na koji se primenjuju odgovarajuće zaštitne mere.

U prvom slučaju prenos se vrši ako Komisija odluči da treća zemlja, područje, jedan ili više sektora unutar te treće zemlje ili međunarodna organizacija obezbeđuje adekvatan nivo zaštite i za takav prenos nije potrebno posebno odobrenje. Prilikom procene adekvatnog nivoa zaštite Komisija posebno uzima u obzir: vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, relevantno opšte i sektorsko zakonodavstvo, postojanje i delotvorno funkcionisanje nezavisnih nadzornih organa sa odgovornošću za obezbeđivanje i sprovođenje poštovanja pravila o zaštiti podataka, kao i međunarodne obaveze koje je treća zemlja ili međunarodna organizacija preuzela. Komisija nakon procene adekvatnog nivoa zaštite može aktom za sprovođenje da odluči da treća zemlja, područje, jedan ili više sektora unutar nje ili međunarodna organizacija obezbeđuje adekvatan nivo zaštite, a tim aktom predviđa se i mehanizam za periodično preispitivanje najmanje svake četiri godine. Komisija konstantno prati stanje u trećim zemljama i međunarodnim organizacijama i, ako treća zemlja ili međunarodne organizacije više ne obezbeđuju adekvatan nivo zaštite, Komisija aktima za sprovođenje stavlja van snage, menja ili suspenduje svoju prvobitnu odluku bez retroaktivnog dejstva.

Ako nije doneta odluka o adekvatnosti, rukovalac ili obrađivač mogu da prenesu podatke o ličnosti u treću zemlju ili međunarodnu organizaciju samo ako su predvideli odgovarajuće zaštitne mere i pod uslovom da ispitanicima stoje na raspolaganju ostvariva prava i delotvorna sudska zaštita.
Uredba dalje predviđa da sve sudske presude ili upravne odluke treće zemlje kojima se od rukovaoca zahteva prenos ili otkrivanje podataka o ličnosti mogu biti priznate ili izvršive samo ako se zasnivaju na međunarodnom sporazumu, kao što je ugovor o uzajamnoj pravnoj pomoći između treće zemlje i Unije ili države članice, ne dovodeći u pitanje druge razloge za prenos.

Izuzetno, ako ne postoji odluka o adekvatnosti ili odgovarajuće zaštitne mere, prenos podataka o ličnosti u treću zemlju ili međunarodnu organizaciju vrši se samo ako:

je ispitanik izričito pristao na to nakon što je upoznat sa mogućim rizicima takvog prenosa,
je prenos nužan za izvršenje ugovora između ispitanika i rukovaoca ili primenu predugovornih mera na zahtev ispitanika,
je prenos nužan za sklapanje i izvršenje ugovora, sklopljenog u interesu ispitanika, između rukovaoca i drugog fizičkog ili pravnog lica,
je prenos nužan iz važnih razloga javnog interesa, prenos je nužan za postavljanje, ostvarivanje ili odbranu pravnih zahteva,
je prenos potreban za zaštitu životno važnih interesa ispitanika ili drugih lica,
ispitanik ne može fizički ili pravno da da svoj pristanak i
se prenos vrši iz registra koji služi za pružanje informacija javnosti i koji je otvoren na uvid javnosti ili bilo kom licu koje ima opravdani interes, u meri u kojoj su ispunjeni uslovi za uvid u tom posebnom slučaju.

Ukoliko se ne radi ni o jednom gorenavedenom slučaju, onda se prenos u treću zemlju ili međunarodnu organizaciju može izvršiti samo:

ako se prenos ne ponavlja,
ako se odnosi na ograničen broj ispitanika,
ako je nužan za potrebe nužnih i uverljivih legitimnih interesa rukovaoca nad kojima ne preovlađuju interesi ili prava ili slobode, a rukovalac je procenio sve okolnosti prenosa i na osnovu toga predvideo je odgovarajuće zaštitne mere u pogledu zaštite podataka o ličnosti.

O ovom prenosu rukovalac obaveštava nadzorno telo, a takođe i ispitanika obaveštava o prenosu i postojanju uverljivih legitimnih interesa.