Jezici koji olakšavaju upravljanje poslovnim procesima

Devojka uči modelovanje poslovnih procesa

Upravljanje poslovnim procesima – UPP je disciplina koja kombinuje znanje iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i nauke o upravljanju i primenjuje ih na operativne poslovne procese. Posmatrano kroz istoriju, UPP je obrađivano sa različitih aspekata: ekonomskog, sociološkog, psihološkog, inženjerskog, kao i sa aspekta poslovne administracije. Razlog za ovo je i činjenica da u mnogim oblastima poslovanja (zdravstvena zaštita, industrija, elektroprivreda, bankarstvo, administracija, osiguranja, telekomunikacije) postoje složene procedure obavljanja poslova. Složene procedure se sastoje iz niza aktivnosti koje su međusobno povezane (olančane) sekvencijalno, paralelno, u vidu petlje ili kombinovano. U izvršavanju aktivnosti učestvuje veliki broj organizacionih delova (internih i eksternih) i veliki broj izvršilaca. Pored toga, veliki broj aktivnosti obavljaju mašine samostalno (često su to softverski servisi) ili u njima direktno učestvuju ljudi. Da bi se aktivnosti izvršile, koristi se i generiše veliki broj raznorodnih dokumenata.

U zadnjim decenijama, IKT je doprinela kreiranju sasvim novih pravaca u organizaciji poslovnih procesa. U ovom kontekstu od posebne važnosti je razvoj sistema za upravljanje poslovnim procesima (engl. Business Process Management Systems – BPMS). BPMS su generički softverski sistemi čiji se rad zasniva na eksplicitno projektovanim procesima i koji pružaju podršku u izvršenju i upravljanju operativnim poslovnim procesima. UPP zahteva modelovanje postojećeg („as-is”) ili željenog („to-be”) procesa, tj. projektovanje procesa. Za vreme ove faze konstruišu se različite perspektive modela procesa (upravljački tokovi, tokovi podataka, organizacioni, socio-tehnički i operativni aspekti). Model poslovnog procesa se sastoji od skupa modela aktivnosti i ograničenja koja postoje između njih u fazi izvršenja. Instanca poslovnog procesa reprezentuje konkretan slučaj u operativnom poslovanju kompanije koji sadrži instance aktivnosti. Svaki model procesa je skica (mustra/šablon) za skup instanci poslovnog procesa i svaki model aktivnosti je skica za skup instanci aktivnosti.

Modelovanje i analiza procesa igraju centralnu ulogu u UPP. Zbog toga je izbor jezika za definisanje procesa esencijalan. Dodatno, jedan od osnovnih problema u modelovanju i specifikaciji poslovnih procesa jeste komunikacija poslovnih eksperata i softverskih inženjera. Zbog toga je od izuzetne važnosti izbor zajedničkog jezika i odgovarajuće metodologije (postupaka ili procesa) za modelovanje poslovnih procesa. Postoje tri klase jezika koje se mogu identifikovati:

Formalni jezici – Procesi se izučavaju korišćenjem teorijskih modela. Matematičari, između ostalog, koriste Markovljeve lance za modelovanje procesa. Naučnici u računarstvu koriste, na primer, Tjuringovu mašinu, Petrijeve mreže, temporalnu logiku i procesnu algebru u modelovanju procesa. Svim ovim jezicima je zajedničko da imaju jednoznačnu semantiku i omogućuju analizu modela.
Konceptualni jezici – Korisnici u praksi često imaju probleme pri korišćenju formalnih jezika zbog rigorozne semantike i prirodno niskog nivoa apstrakcije koji ovi jezici omogućuju. Oni tipično preferiraju korišćenje grafički orijentisanog jezika višeg nivoa. Najznačajniji grafički orijentisani jezici za modelovanje poslovnih procesa su: BPMN 2.0, UML dijagrami aktivnosti, EPC (engl. Event-driven Process Chain), IDEF3 (engl. Integrated DEFinition for Process Description Capture Method). Ovi jezici su tipično neformalni, tj. nemaju precizno definisanu semantiku, pa ne omogućuju potpunu analizu modela. Štaviše, manjkavost precizne definicije semantike onemogućava direktno izvršenje modela procesa.
Izvršni jezici – Formalni jezici tipično se ne bave „implementacionim detaljima” (npr. strukture podataka, forme i interoperabilni problemi), a konceptualni jezici jedino obezbeđuju aproksimativni opis željenog ponašanja. Zbog toga su više tehnički orijentisani jezici potrebni za izvršenje. Primer je BPEL (engl. Business Process Execution Language). Većina proizvođača softverskih alata za modelovanje PP obezbeđuje svoj specifični izvršni jezik. U ovim slučajevima izvorni kod implementacionih alata determiniše tačnu semantiku.

Verzija 2.0 BPMN jezika za modelovanje poslovnih procesa poseduje veoma bogat skup koncepata i pruža nekoliko različitih vrsta dijagrama za iskazivanje koreografije i orkestracije na različitim nivoima apstrakcije. U poslednjih nekoliko godina postao je svetski standard za modelovanje poslovnih procesa koji je prihvaćen od strane korisnika širom sveta i podržan od strane velikih proizvođača softvera.

BPMN ima tzv. elementarne i složene koncepte za modelovanje poslovnih procesa. Elementarni BPMN koncepti mogu se svrstati u neku od sledećih pet osnovnih kategorija: Objekti toka (engl. Flow Objects), Objekti povezivanja (engl. Connection Objects), Plivačke staze (engl. Swimlanes), Objekti podataka (engl. Data Objects) i Rukotvorine (engl. Artifacts). Od ovih elementarnih koncepata mogu se graditi složeni koncepti: orkestracija, kolaboracija, koreografija i konverzacija. Ovi složeni koncepti grafički se predstavljaju kao dijagrami.

Primer modela poslovnog procesa „Poručivanje kupca” izraženog kroz BPMN dijagram prikazan je na slici. Proces počinje prijemom narudžbenice kupca preko nekog od kanala prodaje (telefonski kontakt, e-mail, fax, pošta, web portal) na osnovu ponude koju je prihvatio kupac ili na osnovu ranije zaključenog ugovora o prodaji. Prodaja vrši evidenciju (kreiranje) narudžbenice kupca kojom se definiše potreba kupca za proizvodima. Posle evidencije narudžbenice paralelno se mogu odvijati aktivnosti (potprocesi): provera kompletnosti ponude u kontekstu narudžbenice (u okviru ove aktivnosti se vrši provera potrebe za dopunom kataloga proizvoda sa novim proizvodom ili modifikacijom postojećeg proizvoda) i provera mogućnosti realizacije narudžbenice (npr. provera raspoloživosti proizvoda u zalihama, odnosno provera mogućnosti proizvodnje proizvoda sa aspekta tehničkih zahteva kupca).

Ako nije moguća realizacija narudžbenice, ona se odbija i kupcu se šalje ogovarajuća poruka. Ako je realizacija moguća, vrši se provera kreditne sposobnosti kupca (procena boniteta kupca). Ako procena ne zadovoljava, narudžbenica se ne prihvata i kupcu se šalje ogovarajuća poruka.

U slučaju da je kupac kreditno sposoban, paralelno se mogu odvijati dve aktiivnosti (potprocesa): prihvatanje narudžbenice (kreiranje obaveštenja za kupca o prihvatanju narudžbine) i iniciranje aktivnosti na realizaciji narudžbenice (npr. rezervacija za datu narudžbenicu raspoloživih količina proizvoda u zalihama, kreiranja naloga za proizvodnju iz narudžbenice).

Sistemi za upravljanje poslovnim procesima obično omogućavaju projektovanje modela procesa u nekom konceptualnom jeziku za modelovanje procesa (kao što je BPMN), analizu modela procesa i eksport specifikacije modela procesa u neki izvršni jezik u cilju kreiranja instanci modela procesa i njihovo izvršenje u radnom okruženju neke organizacije.