Ishodi učenja i nacionalni okvir kvalifikacija
Eko dizajn, okrenutost ekologiji i društveno odgovornijem dizajnu sve više usmerava mlade dizajnere ka efektnijem dizajnu, dizajnu koji ima moć da pokrene promene u društvu. Organska proizvodnja, zaštita potrošača, sigurnost i ekološki materijali danas su pravi izazov za svakog dizajnera. To su izazovi sa kojima se suočava svaki dizajner budućnosti.
Upotreba recikliranih materijala, boja, lepkova i lakova na vodenoj i biljnoj bazi, upotreba papira bez hlora i drugih hemikalija, korišćenje što efikasnijeg fonta u štampi kako bi se što manje koristilo boje i papira i dr. postali su standardi dizajnerskih studija danas. Briga o prirodi je ponovo vratila tehnologe na prirodne materijale, materijale koji ne zagađuju okolinu, ali je dodala svest o bespotrebnoj eksploataciji tih resursa i apel da štedimo i poštujemo ono što imamo. Sa tim premisama, dizajneri su ušli u XXI vek i nastavljaju da stvaraju i menjaju svest pojedinca.
Razvoj tehnologije, prelazak sa analognih na digitalne medije, izvršiće najveći uticaj na dizajnere. Internet, globalno tržište, potrošačka kultura i hiperprodukcija učiniće da se mnogi dizajneri na kraju XX veka zamisle o ulozi dizajna u XXI veku. Prvi manifest pod nazivom First things first objavili su 1964. godine grafički dizajneri, studenati dizajna i umetnički direktori. Ovaj manifest je imao cilj da postavi nove ciljeve za sve dizajnere i da raskine sa zastarelim shvatanjem svrhe dizajna. Njihova želja je bila da dobiju mogućnost da oblikuju stvarnost i estetizuju je. Manifest dizajnera iz 1964. godine dobiće nove postulate 1999. godine, shodno vremenu i ulozi dizajnera novog, digitalnog doba. Suočena sa neuspehom prvog manifesta, nova generacija dizajnera ponovo poziva sve dizajnere da se udruže i da se odupru diktaturi tržišta. Oni zahtevaju veću društvenu osvešćenost dizajnera, a ne slepo praćenje potreba potrošača. Dizajneri sada sa većom sigurnošću zahtevaju priznanje svoje uloge u oblikovanju svakodnevnog života pojedinca i njegove ekološke svesti.
Kao primer, možemo pogledati dizajn Karima Rashida Umbra Skinny Can iz 2011. godine (sl. 1). Ove kante za đubre su napravljene od biorazgradive plastike na bazi kukuruza.
Na slici 2, vidimo rešenje za pakovanje za mobilne telefone koje je dobilo nagradu Go Green Competition. Dizajner Brett Allcorn ovim rešenjem ohrabruje svakog potrošača da reciklira karton pakovanja.
Još jedno inovativno rešenje jeste flaša od recikliranog kartona kao zamena za plastične flaše (sl. 3) pod nazivom 360 Paper Bottle. Dizajner Jim Warner daje jedinstveno rešenje za zamenu plastike kartonom. Ove flaše se ne prave od papira dobijenog od drveta. Koriste se vlaknasti materijali poput bambusa, šećerne trske i palminog lista, zatim se presuju i oblikuju u odgovarajući oblik. Glavna ideja je bila da se stvori flaša koja će se na otpadu razložiti za godinu dana.
Na kraju, možemo da zaključimo da savremeni dizajn karakteriše promena shvatanja uloge dizajnera u procesu stvaranja realnosti. Ako su se dizajneri 60-ih godina osećali kao sluge bazičnoj prodaji proizvoda, bez moći da transformišu život pojedinca, sada možemo sa sigurnošću reći da je doživljaj života potpuno u njihovim rukama. Mladi dizajneri koji ne žele da budu robovi komercijalnog dizajna, koji isključivo gleda profit, moraju i dalje da se bore za svoje mesto. Dizajn mora da bude društveno odgovoran, ekonomičan, ekološki osvešćen i u službi boljeg i lepšeg života svakog pojedinca.
Autor: Snježana Torbica Prvulj
Povezane vesti
